Lov na ulič­ne „pro­da­va­či­ce lju­ba­vi”

Noć je. Šu­ma iz­me­đu KBC „Be­ža­nij­ska ko­sa” i auto­pu­ta. Dve oskud­no ode­ve­ne de­voj­ke sto­je na­do­mak gu­stog dr­ve­ća. Od­jed­nom, škri­pa koč­ni­ca na me­tar od njih. Iz cr­nog „gol­fa” s be­o­grad­skim ta­bli­ca­ma iz­la­ze dva mla­di­ća. Da­me, po­slo­vič­no oba­zri­ve, na­da­ju se da su naj­zad do­če­ka­le mu­šte­ri­je. Ali...

– Do­bro ve­če. Mi smo iz po­li­ci­je... – za­ble­šta­le su na me­se­či­ni znač­ke ko­je su mla­di­ći iz­va­di­li iz dže­po­va le­žer­nih sport­skih ma­ji­ca. Ne­ko­li­ko mi­nu­ta ka­sni­je „golf” do­bi­ja još dve put­ni­ce. Sne­ža­na (17) i Ana (19) ni­su se opi­ra­le pri­vo­đe­nju. Sne­ža­na, ko­ja je dve go­di­ne „na uli­ci”, sta­ri je zna­nac po­li­ca­ja­ca ko­je ve­če­ras ni­je pre­po­zna­la, jer su se pri­bli­ža­va­li iz mra­ka. Pre pri­vo­đe­nja, us­pe­la je da pru­ži „sa­mo” jed­nu uslu­gu ko­ju je na­pla­ti­la hi­lja­du di­na­ra. Za ve­če pro­me­ne po če­ti­ri ili pet mu­šte­ri­ja.

Isto­vre­me­no, ko­ji ki­lo­me­tar da­lje, dru­ga eki­pa po­li­ca­ja­ca u ci­vi­lu pri­šla je čo­ve­ku od oko 30 go­di­na. Po­či­nje ru­tin­ska kon­tro­la, pa pre­tres. Go­spo­din, ko­ji ne kri­je ni­šta sum­nji­vo po dže­po­vi­ma, ob­ja­šnja­va ka­ko je, vo­ze­ći bi­cikl, stao sa­mo na mah kod šu­me da po­pi­je ma­lo vo­de. Tu je, ve­li, ne­ko­li­ko mi­nu­ta. Na­iz­gled „ne­vi­na” pri­ča, ali je in­spek­tor­ka Dra­ga­na Star­če­vić sta­vi­la „pro­la­zni­ku” do zna­nja da je pre­vi­deo bit­nu stvar.

– Ka­ko ka­že­te da ste tek do­šli, kad vas na­ši lju­di po­sma­tra­ju vi­še od po­la sa­ta?

Mo­mak oba­ra po­gled. Za­muc­ku­ju­ći, upor­no po­na­vlja svo­ju pri­ču, ko­ja sve ne­u­be­dlji­vi­je de­lu­je. Po­seb­no kad je sti­gao „golf” sa Sne­ža­nom i Anom, ko­je su po­tvr­di­le da je reč o vo­a­je­ru ko­ji če­sto po­sma­tra „pro­da­va­či­ce lju­ba­vi” s kli­jen­ti­ma u šu­mi. Još vi­še se spe­tljao ka­da su se u tre­ćem auto­mo­bi­lu po­ja­vi­li po­li­caj­ci ko­ji su ga dr­ža­li na oku.

(/Slika2)Ta vo­zi­la ko­ri­ste pri­pad­ni­ci od­se­ka za su­zbi­ja­nje pro­sti­tu­ci­je Po­li­cij­ske upra­ve za grad Be­o­grad.

– U ak­ci­ju uvek ide­mo ci­vil­nim ko­li­ma. Ulič­ne pro­sti­tut­ke pam­te tip auto­mo­bi­la, bo­ju, pa i bro­je­ve ta­bli­ca – ob­ja­šnja­va Star­če­vi­će­va.

Za po­tre­be za­dat­ka, ona i nje­ne ko­le­ge ob­u­če­ni su neo­ba­ve­zno. Fir­mi­ra­na ma­ji­ca sa šljo­ki­ca­ma i far­mer­ke na njoj te­ško da bi na­ve­le na po­mi­sao da je reč o vr­hun­skoj po­li­caj­ki, ko­ja u dam­skoj tor­bi­ci dr­ži slu­žbe­ni pi­štolj, li­si­ce i znač­ku.

Pa­tro­li­ra­nje se na­sta­vlja „če­šlja­njem” gu­stog, vi­so­kog ra­sti­nja kraj auto­pu­ta pre­ma Sur­či­nu. Du­ga sve­tla fa­ro­va ne ot­kri­va­ju te­la skri­ve­na me­đu sta­bli­ma. Ide­mo pre­ma „Man­ce­o­vom mo­stu”, po­sle ben­zin­ske pum­pe na pu­tu za No­vi Sad. Po­li­ca­jac ko­ji upra­vlja vo­zi­lom ob­ja­šnja­va ka­ko se u ovim za­ba­če­nim kra­je­vi­ma do­ga­đa i da po­li­caj­ci ne za­tek­nu pro­sti­tut­ke s kli­jen­ti­ma, već lju­bav­ne pa­ro­ve ko­ji šu­mu obi­la­ze istim „po­slom”. Za­bu­na se br­zo re­ša­va.

– Od­mah im uzme­mo lič­ne kar­te. Ako obo­je zna­ju po­dat­ke o onom dru­gom, uz do­dat­nu pro­ve­ru, usta­no­vi­mo da je reč o mla­di­ću i de­voj­ci – pri­ča po­li­ca­jac.

Od­jed­nom, za­ti­če­mo krup­ni­ju de­voj­ku ne baš atrak­tiv­nog iz­gle­da ka­ko sto­ji na­sred auto­pu­ta u ma­ji­ci sa du­bo­kim iz­re­zom.

– To je Iza­be­la. Ima de­vet­na­est go­di­na. Ne­ko­li­ko pu­ta je pri­vo­đe­na. Ra­ni­je je ra­di­la kod „Man­cea”. Sad se pre­me­sti­la, ve­ro­vat­no za­to što je bi­la na „te­ri­to­ri­ji” dru­gog ma­kroa ko­me ni­je pla­ća­la za sta­ja­nje u nje­go­voj zo­ni – ob­ja­šnja­va Star­če­vi­će­va.

Par­ki­ra­mo se is­pred Iza­be­le i iz­la­zi­mo iz ko­la.

– Jao, lju­di, ne­ma po­la sa­ta ka­ko sam do­šla. Hte­la sam da od­ra­dim dve-tri „šlja­ke” i da se vra­tim tak­si­jem gaj­bi – na­iv­no se bra­ni od po­li­ca­ja­ca.

(/Slika3)Zna da ne­ma iz­go­vo­ra. Za­te­če­na na de­lu, mo­ra­će u sta­ni­cu. Sle­di da­va­nje iz­ja­va i su­sret sa su­di­jom za pre­kr­ša­je. A po­tom – nov­ča­na ka­zna, ili za­tvor do 30 da­na.

U ko­li­ma po­či­nje neo­ba­ve­zni raz­go­vor.

– Za­što se ba­viš ovim „po­slom”? – pi­ta Star­če­vi­će­va u to­ku vo­žnje.

– U te­škoj sam si­tu­a­ci­ji. Imam dva si­na. Je­dan ima dve i po go­di­ne, dru­gi se­dam me­se­ci. Muž me je osta­vio, jer ni­sam hte­la da pre­sta­nem da ra­dim ovo. Ali, gde god da sam tra­ži­la po­sao, pa i kod nje­ga u pe­ka­ri, od­bi­li su me...

Pri­ča ove de­voj­ke kao da po­tvr­đu­je mi­šlje­nje da su pro­sti­tut­ke za­pra­vo vi­še­stru­ke žr­tve ko­je pod­jed­na­ko ugro­ža­va­ju i ma­kroi i mu­šte­ri­je.

– Za­što si oti­šla sa „Man­cea”?

– Ima­la sam pro­ble­me sa mu­šte­ri­ja­ma – od­go­va­ra i po­ka­zu­je pod­liv is­pod oka.

Sti­že­mo u pro­sto­ri­je Po­li­cij­ske upra­ve za grad Be­o­grad. Iza­be­la zna gde ide i na­sta­vlja da pri­ča u lif­tu:

– Na no­vom me­stu ima ma­nje po­sla. Za oral­ni seks uzi­mam 1.500 di­na­ra. „Kom­plet” je 4.000. I ne­ma tih pa­ra za ko­je bih le­gla s ne­kim bez „gu­mi­ce”...

U sta­ni­ci sle­di pre­tres. Osim šmin­ke i nov­ca, tor­bi­ce su pu­ne pre­zer­va­ti­va. Od­jed­nom, vra­ta kan­ce­la­ri­je se otva­ra­ju. Još dve ma­lo­let­ni­ce ko­je je po­li­ci­ja na­šla na uli­ci, u dru­štvu ne­po­zna­tog mu­škar­ca od oko 35 go­di­na, ula­ze u kan­ce­la­ri­ju. Do­tič­ni je ne­ven­ča­ni su­prug jed­ne od njih, isto­vre­me­no i ma­kro. Pri­zna­je da od svo­je „lju­ba­vi” uzi­ma sav no­vac ko­ji ona za­ra­di. Iako ubi­re nje­nu za­ra­du, stal­no je na­go­ni da se pro­sti­tu­i­še, jer, ka­že, obo­je te­ško ži­ve. Ne­ven­ča­na su­pru­ga ga je po­sma­tra­la, ve­ro­vat­no raz­mi­šlja­ju­ći ka­ko bi ola­ko po­bi­la nje­go­vu tvrd­nju...

Ni­je re­kla ni­šta. Strah od mal­tre­ti­ra­nja bio je ja­či.