Београд као центар здравственог туризма

Здравствени туризам, који је у доба старе Југославије и те како био популаран, могао би поново да се развије у Србији уколико би странци организовано долазили на лечење у Београд, сматрају лекари угледних клиника. Будући да српска престоница нема велике центре за опоравак, пацијенти би после интервенције могли да одлазе на рехабилитацију у бање, а на релаксацију у "спа" центре. Овакав вид туризма замро је на овим просторима почетком деведесетих година прошлог века, али се многи старији Норвежани, Швеђани, Немци и Африканци добро сећају ранијег периода када су по медицинску помоћ долазили баш у Београд. Пацијенте из других светских градова могли би да привуку и завидни успеси наших лекара, стручни радови и јединствене операције које су урађене у нашим болницама. Треба подсетити да је прошле године доцент др Весна Димитријевић-Срећковић, из Института за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, добила Хипократову награду за најбољи рад за северни регион Медитерана – Европа, а проф. др Марко Бумбаширевић, директор Института за ортопедску хирургију и трауматологију Клиничког центра Србије, један је од двојице Европљана који су изабрани у управу Америчког удружења за реконструктивну микрохирургију. Наш лекар Мирко Р. Јанков, шеф рефрактивне хирургије "Милош клинике", добитник је престижног признања "Глобални амбасадор знања 2007 – врхунски светски офталмолог" на Међународној конференцији рефрактивне хирургије у Берлину.

– Подржавам сваку иницијативу којом би се нешто учинило да Београд постане интересантан странцима у области здравственог туризма, јер мислим да можемо да понудимо много тога. Странци би вероватно највише били заинтересовани за операције из области пластичне хирургије, које су код нас доста јевтиније него у другим земљама. Идеално би било када би одређена интервенција рецимо била обављена у Београду, а када би онда пацијенти ишли на опоравак у неку од наших бања – сматра др Владан Шубаревић, члан Градског већа задужен за здравство.

Значајни резултати остварени су 2007. године и у нашим болницама. У Клиници за васкуларну хирургију Института за кардиоваскуларне болести Клиничког центра Србије први пут је примењен такозвани ендоваскуларни третман анеуризме трбушне аорте, а процедура је изведена уз помоћ стручњака из иностранства и наших лекара прим. др Момчила Чолића, заменика директора Института за радиологију КЦС, и проф. др Лазара Давидовића, директора Клинике за васкуларну хирургију КЦС. За само десет дана у марту прошле године лекари КЦС су урадили седам успешних кадаверичних трансплантација, а у октобру су направили својеврсни подвиг, урадивши за једну ноћ четири трансплантације бубрега са преминулих особа. Сам крај 2007. године обележио је подвиг стручног тима кардиохирурга, анестезиолога и кардиолога, са докторима Урошем Бабићем и Миљком Ристићем на челу, који су у Институту за кардиоваскуларне болести Клиничког центра Србије урадили прве операције у свету затезања митралних залистака на "куцајућем" срцу, које је током интервенције радило без прекида.

– Наша болница има и луксузни апартмански блок који се састоји од 14 апартмана. Све више пацијената из других земаља, Републике Српске и Црне Горе, долази на лечење у нашу установу, као и представници страних компанија и амбасада. Комерцијалне цене су исте као и за наше људе, тако да је то странцима веома привлачно, па велики број њих у организованим групама долази на такозвани медик програм који подразумева 17 различитих прегледа и завршно мишљење стручњака о здравственом стању – истакао је др Никола Милинић, директор КБЦ "Бежанијска коса".

Једно од истраживања међу Американцима је показало да се њима исплати да плате авион и додатне трошкове да би у сиромашним европским земљама обавили операцију срца, да би поправили зубе или да би "усисали" масне наслаге, јер су ове интервенције десет пута јевтиније на овим просторима. Један болнички дан у угледној клиници у "обећаној земљи" може да кошта и неколико хиљада долара, а у Србији би страни пацијенти могли да добију одличну услугу за неколико стотина евра. Уколико овај вид туризма "заживи" корист би имало цело српско здравство, јер би се лекарима од зараде смешиле и боље плате, а наши пацијенти би добијали бољу услугу.

-----------------------------------------------------------

Лечење наших држављана из дијаспоре