У контејнерима чисто, али тесно

Док радници комуналних служби багерима и камионима и даље склањају тоне смећа деценијама таложеног испод „Газеле”, некадашњи житељи порушеног насеља већ су се привикли на нове домове расуте широм престонице. Запосленима у„Чистоћи”, „Водоводу”, „Зеленилу” и „Београд путу”, Роми су оставили много неупотребљивог намештаја, старе одеће, картона, крша и поломљених дасака од уџерица које десетине возила свакодневно превозе пут депоније у Винчи, а они су окренули „нови лист”.

Већ пети дан становници новог насеља у Макишу, на Чукарици, не стрепе да ће им пацови у току ноћи напасти децу. Бригу им више не представља ни вода коју су морали да довлаче балонима, а сада је имају буквално испред контејнера. За идеалан живот им, кажу, недостаје још само електрични шпорет.

– Потпалимо ватру, оградимо је циглама, поклопимо решетком и тако кувамо. Нису дали да понесемо стари шпорет јер су обећали да ће нам донети нове. Ма супер је овде, али због малих просторија пола породице „ноћива” на ћебадима испред контејнера. Где да денем Шему, Шемрију, Асмона, Шаина, Рибану, Бајрама, Артиљану, Сенада, Умрију, Марвина и Милену када крену кише? Имамо кревете, али много места заузимају, сметају нам само – каже Фаик Лазић набрајајући имена своје деце.

(/Slika2)Сложни су да се испод „Газеле” више никада не би вратили. Заувек су, кажу, завршили са сметлиштем и смрадом. О новим домовима помно брину. Паркети и кревети су чисти, а радују се и што су, уместо гомилама разног смећа, окружени дрворедима и зеленилом. Породице скупа чувају нову средину, јер желе да, како кажу, одрже обећање да неће складиштити отпад. Да ли што је у људској природи укорењено вечито незадовољство, или што човек воли и да зановета, али и Роми имају замерке.

– Лепи су кревети и сигурно их нећемо дати, али бар по двоје спава у једном, а пара ни за лебац немамо. Продавнице су далеко. Досадно је јер се овде ништа не дешава. Срећа па је Ада Циганлија близу. Пошаљемо децу на купање, а ми морамо да идемо у центар града да сакупљамо секундарне сировине. Скучено је и много је вруће под лимом. Напољу је остало пола покућства, па ћемо да направимо терасу – јада се породица Хасани.

(/Slika3)Становници Макиша кују планове за бољи живот. Размишљају о школовању деце, новим занимањима, белој техници и уређењу домова. Да нема багера који даноноћно крче сметлишта на месту њихових некадашњих уџерица, било би као да никада нису живели испод моста у центру престонице. Ипак, до пре пет дана, ромске породице су испод „Газеле” складиштиле секундарне сировине, из контејнера довлачиле ђубре, окрњене ствари, подерану одећу и покварену храну. Колики су траг оставили, знаће се у току следеће недеље, када комуналне службе заврше посао и саопште колико су смећа почистили. Процене су да ће укупан број достићи чак невероватних пола милиона тона.