Шта би Исус купио

Од нашег сталног дописника
Још од новембра звоне звончићи, најављује се долазак "Санте у град", призивају се пахуљице, и бели "Божић" пардон празник, запошљавају сезонски продавци у радњама, робним кућама, гигантским трговинским центрима... пуне се рафови свакојаким ђаконијама, на врата потрошачких храмова постављају се појачања... Безбедњаци у униформама осмехују се док виркају у велике кесе које износите... Ако закаже аларм, или ако је продавац, обрван гужвом пред касом, заборавио да га скине, добро расположени чувари ће на лицу места утврдити о чему се ради. Да ли сте у потрошачким инстинктима, до врхунца подстакнутим непрекидним једноличним мелодијама божићних звончића, прекорачили грађански праг и решили да прескочите ред на каси. Или су вас приучени "парт тајм" продавци, опседнути инкасирањем пластичних картица, нехотице уз добре жеље извргли руглу, па сте се излазећи из потрошачког храма са умилном мелодијом претворили у трештећу сирену.

Ако се нађете у насељима у којима живе Азијати, може се десити да нека од мегапродавница преко звучника емитује божићне мелодије на кинеском... Не бежи се ни од арапског, а шпански је већ одавно званично ушао у маркетиншке планове свих мегатрговина. Нико више не спомиње Бога. Истина, "у Бога верујемо" изгравирано је на свакој доларској новчаници, али живи новац одавно овде није у употреби. На кредиту не пише ништа о беби из Витлејема. Камате су неопростиве.

Документарац "Шта би Исус купио", пуштен да се врти по одабраним некомерцијалним биоскопима широм Америке од средине новембра, није битно преокренуо божићне навике. Премијерно је приказан у марту, на фестивалу у Тексасу, и говори о комерцијализацији Божића, америчкој потрошачкој култури, бизнису и неморалу великих корпорација. Главну улогу игра уметник Бил Тален, или проповедник Били. Преосвећени предводи "Цркву за престанак куповине" која са својим хором у уличним представама широм потрошачке земље изводи "антишопинг" и антикорпорацијске нумере. Камера је пратила Билија и његову трупу на њиховој турнеји по Америци пред Божић 2005.

Тален је у својој новој антипотрошачкој цркви кренуо са суштинским разбијањем владајућих потрошачких јеванђеља. Кад "Четири јахача шопокалипсе (куповне апокалипсе)" јашу њујоршком Медисон авенијом, или кад јелени за вучу поклона штрајкују испред тржног центра у Лос Анђелесу, можда ће се неко запитати како је до свега овога дошло, сматра он.

"Како су нам утувили да се љубав мери према поклонима и њиховој цени, дародавац у Америци уз поклон даје и рачун, не би ли даровани могао већ после Божића да за исту шаку долара узме нешто што више жели. Порука би морала", каже Тален, који по улицама проповеда антиконзумацију, "подједнако да допре и до левице и до конзервативних еванђелиста".

Али "Кришчијанити тудеј" ("Хришћанство данас") пита се да ли је Тален "подједнако исмејавајући религију и потрошњу" отишао сувише далеко. "Тачно је да је Божић појефтинио и да је у њему остало мало или нимало духовности, али зар то није одраз наше свакодневне животне културе?"

А једна читатељка покушала је да се врати изворној духовности и да се понаша по библијским кодексима. Када је угледала кашмирски џемпер као створен за њеног мужа (198 долара), запитала се "да ли би га купио Исус":

1. Џемпер је исплетен од влакана која су благо ишчешљавана а не стрижена са животиња. Не само да јарчеви нису били мучени, него су, захваљујући овом кашмирском џемперу, они добили благотворну масажу.

2. Претходно су пасли природне траве, земља није загађивана пестицидима. Овом куповином повећава се минимална дневница кашмирских пастира. Ако се купи много џемпера, више нико на свету неће добијати минималне пастирске сатнице. То ће допринети искорењивању сиромаштва у свету.

3. Џемпер се купује за другу драгу особу, не за задовољење себичних интереса.

4. Док ћаска са продавцем о хришћанским вредностима, заљубљеница у мекану тканину испија кафу купљену независно од ланца самопослуга, а више центи од горког напитка иде у корист деце, иначе угњетаваних берача црног зрна.

Исус би се сигурно жртвовао и дао двеста долара за тако високе циљеве. Макар морао и да их позајми од банке.

Док се испија шампањац из једнократне пластике сличне кристалу обрубљеном златним светлуцавим рамом, док данима уместо лампицама светли прашума одсечених јелки (после ће се рециклирати и све употребити за ђубриво, како би израсле нове), док се гужвају и бацају машне и шарени папири, Америка се у ствари препакује за постновогодишњи ураган: замену поклона у препуним продавницама, и почетак великих распродаја... за следећи Божић.

А ко је и када рекао нешто о Исусу што нема везе са куповином? После неколико сати сурфовања по Интернету, ауторка ових редова једва је у једним америчким новинама ("Балтимор сан") нашла неку лепу реч о Божијем сину. Ове новине цитирају свештеника Баптистичке цркве Џејмса Алана Франсиса који је 1926. године написао:

"Двадесет векова је дошло и прошло, а он је и данас централна фигура за највећи део човечанства. Ни све армије које су у међувремену марширале, ни морнарице које су једриле, ни парламенти који су заседали, ни краљеви који су владали сви заједно нису тако снажно утицали на живот човека на земљи као овај Један Усамљени Живот".