Да зна народ шта раде судије

Јавност има право да буде информисана, став је који се у неколико наврата могао чути на регионалној конференцији „Транспарентност суђења и одговорност медија” која је протекле седмице одржана у Сарајеву. Поред представника правосудних органа из региона који процесуирају ратне злочине, на конференцији су активно учешће узеле и њихове колеге из Окружног суда у Београду. Конференцију је организовала Балканска истраживачка мрежа у сарадњи са ОЕБС-ом у Босни и Херцеговини и норвешке амбасаде.

– Отвореност судова, као и других државних органа, према медијима је нужно у сваком модерном и демократском друштву. Јавност има право да буде информисана! Зато је неопходно пронаћи адекватна средства и праву меру како би се постигао циљ. А, циљ је да судови односно судије спроводе правду, ослобођени од непримерених медијских утицаја и погрешних информација, а истовремено и да новинари благовремено и свеобухватно извештавају јавност о ономе што се догодило у једном судском поступку. Морам да признам да је ово понекад тешко постићи – наводи Ивана Рамић, портпарол Окружног суда у Београду.

Јавност свога рада, према речима наше саговорнице, београдски Окружни суд обезбеђује на више начина. У суду постоји Служба за односе са јавношћу и два портпарола, овлашћена особа за поступање по притужбама и по захтевима за слободан приступ информацијама од јавног значаја. Поред обавештења која грађани могу добити у писарници или на инфо-пулту, у суду постоји и редован пријем странака који обављају овлашћени председници судских одељења. Суд, према речима Рамићеве, редовно обавештава јавност путем саопштења или изјава, а по потреби се организују и конференције за новинаре као и прес брифинзи.

– У случајевима када за поједине судске поступке постоји веће интересовање јавности, информативна служба припрема прес пакете у којима су садржани сви неопходни подаци о конкретном предмету, а који се достављају представницима медија пред почетак главног претреса. Оно што се у пракси показало као потребно и корисно, мада се то и подразумева, јесте стална доступност портпарола, независно од радног времена. На овај начин, не само да се обезбеђује благовременост информисања већ и тачност и прецизност у извештавању. Јавност рада суда остварује се и објављивањем распореда суђења и састава судских већа, најавама догађаја – објашњава Рамићева.

Уколико за одређено суђење постоји веће интересовање јавности, према речима наше саговорнице, судска управа обезбеђује судницу која може да прими већи број људи. Сва суђења су јавна, осим у законом предвиђеним ситуацијама и суђењу може да присуствују сви заинтересовани. Фотографисање и снимање у суду може се обавити уз претходно писмено одобрење председника суда. Видео и звучно снимање на главном претресу у кривичном поступку обавља се по одобрењу председника Врховног суда Србије, а уз претходно прибављено мишљење председника већа и сагласност странака.

– Поред Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, Устава и других аката, и процесни закони попут Законика о кривичном поступку и Закона о парничном поступку, предвиђају јавност рада суда. Међутим, и овим законима, као и претходно поменутим правним актима, поред генералног правила да су суђења јавна и да им сви могу присуствовати, прописана су и одређена ограничења. Тако су за јавност затворени кривични поступци према малолетним учиниоцима кривичних дела, истражни поступци, брачни и породични спорови. Законик о кривичном поступку прописује да веће може, од отварања до завршетка главног претреса, по службеној дужности или на предлог странака, али увек по њиховом саслушању, искључити јавност у току целог или једног дела главног претреса. То се ради ако је потребно сачувати тајну, јавни ред, заштитити морал, интересе малолетника... – каже портпарол Окружног суда у Београду.

Према њеним речима, извештавање о судским поступцима изузетно је комплексно и подразумева активну улогу суда и представника медија. Како објашњава Рамићева, судско извештавање је изузетно одговорна сфера новинарске професије.

– Појам судског извештача интегрише и квалитет доброг новинара и познаваоца закона, рада и функционисања правосудног система. То значи да би добар судски извештач у себи морао да помири захтеве новинарске професије са захтевима спровођења правде и поштовања правила не изношења информација које би ометале судски поступак. Отежавајућу околност често представља и превод компликованог правничког језика у разумљиве новинарске текстове и поједностављивање случаја, што посебно долази до изражаја у комплексним судским поступцима какви су они за најтежа кривична дела. Стога није чудно што се у великом броју држава посебна пажња посвећује едукацији и усавршавању судских извештача – завршава Рамићева.

Мирослава Дерикоњић