Da zna narod šta rade sudije

Javnost ima pravo da bude informisana, stav je koji se u nekoliko navrata mogao čuti na regionalnoj konferenciji „Transparentnost suđenja i odgovornost medija” koja je protekle sedmice održana u Sarajevu. Pored predstavnika pravosudnih organa iz regiona koji procesuiraju ratne zločine, na konferenciji su aktivno učešće uzele i njihove kolege iz Okružnog suda u Beogradu. Konferenciju je organizovala Balkanska istraživačka mreža u saradnji sa OEBS-om u Bosni i Hercegovini i norveške ambasade.

– Otvorenost sudova, kao i drugih državnih organa, prema medijima je nužno u svakom modernom i demokratskom društvu. Javnost ima pravo da bude informisana! Zato je neophodno pronaći adekvatna sredstva i pravu meru kako bi se postigao cilj. A, cilj je da sudovi odnosno sudije sprovode pravdu, oslobođeni od neprimerenih medijskih uticaja i pogrešnih informacija, a istovremeno i da novinari blagovremeno i sveobuhvatno izveštavaju javnost o onome što se dogodilo u jednom sudskom postupku. Moram da priznam da je ovo ponekad teško postići – navodi Ivana Ramić, portparol Okružnog suda u Beogradu.

Javnost svoga rada, prema rečima naše sagovornice, beogradski Okružni sud obezbeđuje na više načina. U sudu postoji Služba za odnose sa javnošću i dva portparola, ovlašćena osoba za postupanje po pritužbama i po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Pored obaveštenja koja građani mogu dobiti u pisarnici ili na info-pultu, u sudu postoji i redovan prijem stranaka koji obavljaju ovlašćeni predsednici sudskih odeljenja. Sud, prema rečima Ramićeve, redovno obaveštava javnost putem saopštenja ili izjava, a po potrebi se organizuju i konferencije za novinare kao i pres brifinzi.

– U slučajevima kada za pojedine sudske postupke postoji veće interesovanje javnosti, informativna služba priprema pres pakete u kojima su sadržani svi neophodni podaci o konkretnom predmetu, a koji se dostavljaju predstavnicima medija pred početak glavnog pretresa. Ono što se u praksi pokazalo kao potrebno i korisno, mada se to i podrazumeva, jeste stalna dostupnost portparola, nezavisno od radnog vremena. Na ovaj način, ne samo da se obezbeđuje blagovremenost informisanja već i tačnost i preciznost u izveštavanju. Javnost rada suda ostvaruje se i objavljivanjem rasporeda suđenja i sastava sudskih veća, najavama događaja – objašnjava Ramićeva.

Ukoliko za određeno suđenje postoji veće interesovanje javnosti, prema rečima naše sagovornice, sudska uprava obezbeđuje sudnicu koja može da primi veći broj ljudi. Sva suđenja su javna, osim u zakonom predviđenim situacijama i suđenju može da prisustvuju svi zainteresovani. Fotografisanje i snimanje u sudu može se obaviti uz prethodno pismeno odobrenje predsednika suda. Video i zvučno snimanje na glavnom pretresu u krivičnom postupku obavlja se po odobrenju predsednika Vrhovnog suda Srbije, a uz prethodno pribavljeno mišljenje predsednika veća i saglasnost stranaka.

– Pored Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustava i drugih akata, i procesni zakoni poput Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o parničnom postupku, predviđaju javnost rada suda. Međutim, i ovim zakonima, kao i prethodno pomenutim pravnim aktima, pored generalnog pravila da su suđenja javna i da im svi mogu prisustvovati, propisana su i određena ograničenja. Tako su za javnost zatvoreni krivični postupci prema maloletnim učiniocima krivičnih dela, istražni postupci, bračni i porodični sporovi. Zakonik o krivičnom postupku propisuje da veće može, od otvaranja do završetka glavnog pretresa, po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka, ali uvek po njihovom saslušanju, isključiti javnost u toku celog ili jednog dela glavnog pretresa. To se radi ako je potrebno sačuvati tajnu, javni red, zaštititi moral, interese maloletnika... – kaže portparol Okružnog suda u Beogradu.

Prema njenim rečima, izveštavanje o sudskim postupcima izuzetno je kompleksno i podrazumeva aktivnu ulogu suda i predstavnika medija. Kako objašnjava Ramićeva, sudsko izveštavanje je izuzetno odgovorna sfera novinarske profesije.

– Pojam sudskog izveštača integriše i kvalitet dobrog novinara i poznavaoca zakona, rada i funkcionisanja pravosudnog sistema. To znači da bi dobar sudski izveštač u sebi morao da pomiri zahteve novinarske profesije sa zahtevima sprovođenja pravde i poštovanja pravila ne iznošenja informacija koje bi ometale sudski postupak. Otežavajuću okolnost često predstavlja i prevod komplikovanog pravničkog jezika u razumljive novinarske tekstove i pojednostavljivanje slučaja, što posebno dolazi do izražaja u kompleksnim sudskim postupcima kakvi su oni za najteža krivična dela. Stoga nije čudno što se u velikom broju država posebna pažnja posvećuje edukaciji i usavršavanju sudskih izveštača – završava Ramićeva.

Miroslava Derikonjić