Нова политика према дијаспори

БЕОГРАД – Очекујем да Скупштина Србије врло брзо усвоји Закон о дијаспори и Србима у региону, изјавио је министар за дијаспору Срђан Срећковић у интервјуу ФоНету и оценио да ће то бити формални почетак нове, суштински промењене, одговорније и дугорочне политике према расејању.

„Држава Србија, која тежи да буде модерна и цивилизована земља, мора да води рачуна о три милиона наших људи који живе расути по целом свету и који имају огроман економски потенцијал”, истакао је Срећковић.

Он сматра да су ти капацитети недовољно коришћени и очекује да дијаспора у будућности значајно допринесе демократском и економском развоју Србије, али и да матица покаже да „жели да буде симбол јединства Србије и свих наших људи, ма где они живели”.

Срећковић је уверен да ће бити успешно формирана и Скупштина дијаспоре и Срба у региону.

Он предвиђа да ће та скупштина бити симбол јединства матице са људима у расејању, „а с друге стране свих наших држављана, без обзира на националну, верску или политичку припадност који живе у целом свету и свих припадника српског народа који државу Србију доживљавају као матичну”.

„Мислим да је врло значајно што ће у раду Скупштине учествовати и председник Републике, као симбол јединства, и очекујем да Скупштина буде носилац и темељ те нове политике која не сме да зависи од политичких странака, нити састава извршне власти”, нагласио је Срећковић.

Према речима Срећковића, питање односа према дијаспори и Србима у региону једна је од оних тачака око којих може да се нађе широки консензус међу свим политичким странкама.

Србија има потенцијал да буде економски лидер у региону, што подразумева да буде лидер и у развоју регионалне сарадње и добросуседских односа, истакао је Срећковић.

Према оцени Срећковића, то подразумева и помоћ српском националном корпусу у остваривању његових међународним стандардима загарантованих права.

„Овим Законом предвиђено је и конституисање Савета за Србе у региону, на чијем челу ће се такође налазити председник Републике”, прецизирао је Срећковић, који је уверен да ће „Закон допринети и побољшању односа између држава у региону, али и побољшању положаја српског народа у њима”.

Срећковић сматра да се у великом броју земаља, „на овај или онај начин, не поштују права српског народа” и напомиње да су све те земље чланице Европске уније (ЕУ), или су на путу да то постану.

Будући да је поштовање мањинских права стандард ЕУ који се подразумева, Срећковић је оптимиста да ће и у том погледу доћи до позитвиних промена.