Рекордер у раљама трговаца

Никшић – У подножју брда Требјеса, неколико стотина метара од чувене Требјешке пећине ових дана се злате плодови јабука и крушака. Ту су и парадајз, паприка, купус, краставац…

„Сместили” су се на парцели већој од 6.000 метара квадратних, власништво Радомира – Лала Кнежевића, бившег балканског, југословенског и црногорског рекордера у гађању ваздушним пиштољем.

Шампион Југославије је био 11 пута, у Црној Гори 20 пута од 1966. до 1986, био је и првак Балкана на појединачном првенству 1974. у Букурешту, а у Анкари екипно. Три пута је обарао југословенски рекорд.

Љубав према стрељаштву заменио је много уноснијим послом – бављењем воћарством и пољопривредом што му, како у разговору за „Политику” рече, доноси солидан приход. Да није тог посла не би могао да живи уз минималну инвалидску пензију од само 218 евра.

Дани које је провео бранећи боје Југославије и Црне Горе такмичењима нису му урачунати у радни стаж због бројних неплаћених одсустава. То што је доносио медаље и освајао рекорде ништа није помогло.

По свој прилици, рекордер у стрељаштву на најбољем путу је да оствари и рекорд у производњи воћа и поврћа. Више од 2,5 тоне крушака и јабука Кнежевић је спреман да прода, али коме, када је, каже, откупна цена исувише ниска.

– Откупљивачи из Подгорице за килограм крушке и јабуке нуде цену од 0,60 евра, док они ово воће продају од 1,20 до 1,50 евра.

Кажу да им се више исплати да увозе воће и поврће из иностранства него нама да плаћају већу откупну цену. Нисам спреман да за овако мало новца продајем оно што сам са муком урадио, каже наш саговорник.

У дугим редовима засађене су крушке – виљамовка, јунска лепотица и калуђерка. Ту су и јабуке златни делишес, ајдара, грен смит. Затим, пластеници са поврћем. Све је у фази зревања и изношења на трпезу.

– Шта да радим са оволиким родом, пита се Кнежевић који истиче да је ово што он нуди тржишту Никшића и Црне Горе еколошко воће и поврће, узгајано на земљишту најбољег квалитета са стајским ђубривом и наводњавано изворском водом. То је нешто што завређује знатно већу цену од понуђене.

– Очекивали смо да ће нам надлежно министарство „пружити руку” помоћи и да ћемо уз кредите моћи да поспешимо и развијемо пољопривреду јер је то стратешка грана у развоју Црне Горе. Бар тако говоре људи на власти. Међутим, од кредита нема ништа.

Расписан је конкурс за доделу кредита у износу од 5.000 евра још лане. Нашао сам се први на списку оних којима га је требало дати, али новац до данас нисам добио. Истрчао сам се, јер сам позајмио новац и подигао кредит код ЦКБ. Сада сам на великим мукама, како да вратим оно што сам задужио надајући да ћу добити кредит.

На имању нашег саговорника су и засади разног дрвећа. Права зелена оаза надомак града, у којој расту јасен, буква, храст, бреза, кестен, бор, јавор, липа, тиса...

– Ово је мој живот, у пољопривреди сам нашао мир али и зараду која би била далеко већа да се држава окреће овој грани, наводи Кнежевић.

На подручју никшићке општине и њеном окружењу све је мање засејаних парцела под пшеницом, кукурузом, овсем или ражи. На земљиштима где су ницале житарице сада се подижу објекти, фарме и складишта.

Ни подручја поред саобраћајница од Никшића према Подгорици, Плужинама и другим местима више нису под великим комплексима засејаним овим житарицама. У последње време су се неки Никшићани окренули садњи кромпира.

Тај бизнис је до пре неку годину доносио и профит. Међутим, више ни он не иде од руке. Ниске цене увозног кромпира онемогућавају пољопривредницима из Никшића добру зараду.