Rekorder u raljama trgovaca

Nikšić – U podnožju brda Trebjesa, nekoliko stotina metara od čuvene Trebješke pećine ovih dana se zlate plodovi jabuka i krušaka. Tu su i paradajz, paprika, kupus, krastavac…

„Smestili” su se na parceli većoj od 6.000 metara kvadratnih, vlasništvo Radomira – Lala Kneževića, bivšeg balkanskog, jugoslovenskog i crnogorskog rekordera u gađanju vazdušnim pištoljem.

Šampion Jugoslavije je bio 11 puta, u Crnoj Gori 20 puta od 1966. do 1986, bio je i prvak Balkana na pojedinačnom prvenstvu 1974. u Bukureštu, a u Ankari ekipno. Tri puta je obarao jugoslovenski rekord.

Ljubav prema streljaštvu zamenio je mnogo unosnijim poslom – bavljenjem voćarstvom i poljoprivredom što mu, kako u razgovoru za „Politiku” reče, donosi solidan prihod. Da nije tog posla ne bi mogao da živi uz minimalnu invalidsku penziju od samo 218 evra.

Dani koje je proveo braneći boje Jugoslavije i Crne Gore takmičenjima nisu mu uračunati u radni staž zbog brojnih neplaćenih odsustava. To što je donosio medalje i osvajao rekorde ništa nije pomoglo.

Po svoj prilici, rekorder u streljaštvu na najboljem putu je da ostvari i rekord u proizvodnji voća i povrća. Više od 2,5 tone krušaka i jabuka Knežević je spreman da proda, ali kome, kada je, kaže, otkupna cena isuviše niska.

– Otkupljivači iz Podgorice za kilogram kruške i jabuke nude cenu od 0,60 evra, dok oni ovo voće prodaju od 1,20 do 1,50 evra.

Kažu da im se više isplati da uvoze voće i povrće iz inostranstva nego nama da plaćaju veću otkupnu cenu. Nisam spreman da za ovako malo novca prodajem ono što sam sa mukom uradio, kaže naš sagovornik.

U dugim redovima zasađene su kruške – viljamovka, junska lepotica i kaluđerka. Tu su i jabuke zlatni delišes, ajdara, gren smit. Zatim, plastenici sa povrćem. Sve je u fazi zrevanja i iznošenja na trpezu.

– Šta da radim sa ovolikim rodom, pita se Knežević koji ističe da je ovo što on nudi tržištu Nikšića i Crne Gore ekološko voće i povrće, uzgajano na zemljištu najboljeg kvaliteta sa stajskim đubrivom i navodnjavano izvorskom vodom. To je nešto što zavređuje znatno veću cenu od ponuđene.

– Očekivali smo da će nam nadležno ministarstvo „pružiti ruku” pomoći i da ćemo uz kredite moći da pospešimo i razvijemo poljoprivredu jer je to strateška grana u razvoju Crne Gore. Bar tako govore ljudi na vlasti. Međutim, od kredita nema ništa.

Raspisan je konkurs za dodelu kredita u iznosu od 5.000 evra još lane. Našao sam se prvi na spisku onih kojima ga je trebalo dati, ali novac do danas nisam dobio. Istrčao sam se, jer sam pozajmio novac i podigao kredit kod CKB. Sada sam na velikim mukama, kako da vratim ono što sam zadužio nadajući da ću dobiti kredit.

Na imanju našeg sagovornika su i zasadi raznog drveća. Prava zelena oaza nadomak grada, u kojoj rastu jasen, bukva, hrast, breza, kesten, bor, javor, lipa, tisa...

– Ovo je moj život, u poljoprivredi sam našao mir ali i zaradu koja bi bila daleko veća da se država okreće ovoj grani, navodi Knežević.

Na području nikšićke opštine i njenom okruženju sve je manje zasejanih parcela pod pšenicom, kukuruzom, ovsem ili raži. Na zemljištima gde su nicale žitarice sada se podižu objekti, farme i skladišta.

Ni područja pored saobraćajnica od Nikšića prema Podgorici, Plužinama i drugim mestima više nisu pod velikim kompleksima zasejanim ovim žitaricama. U poslednje vreme su se neki Nikšićani okrenuli sadnji krompira.

Taj biznis je do pre neku godinu donosio i profit. Međutim, više ni on ne ide od ruke. Niske cene uvoznog krompira onemogućavaju poljoprivrednicima iz Nikšića dobru zaradu.