Де­фи­цит по­кри­вен и без до­дат­них уште­да

Јав­не фи­нан­си­је Ср­би­је су ста­бил­не, ста­ње је нор­ма­ли­зо­ва­но, Тре­зор ре­дов­но из­ми­ру­је бу­џет­ске оба­ве­зе, не­ма ни­јед­ног ко­ри­сни­ка ко­ме др­жа­ва ду­гу­је ду­же од се­дам да­на и сви ће ове го­ди­не до­би­ти оно што им је на­ме­ње­но про­лећ­ним ре­ба­лан­сом бу­џе­та.

Ми­ни­стар­ство фи­нан­си­ја чи­ни све да се одр­жи про­јек­то­ва­ни ни­во јав­не по­тро­шње и фи­скал­не ма­ка­зе за ову го­ди­ну не на­ме­ра­ва да упо­тре­би.

Да не бу­де ди­ле­ме, ово ни­је не­ка ста­ра из­ја­ва из вре­ме­на пре кри­зе, ни­ти хи­по­те­тич­ка за пост­кри­зни пе­ри­од кад се јав­не фи­нан­си­је опо­ра­ве. То је ју­че за „По­ли­ти­ку” од­го­во­рио Вук Ђо­ко­вић, др­жав­ни се­кре­тар у Ми­ни­стар­ству фи­нан­си­ја, на пи­та­ње о фи­нан­си­ра­њу ово­го­ди­шњег де­фи­ци­та.

Је­се­њи ре­ба­ланс, ма­да ту реч не же­ли да из­го­ва­ра бар још ме­сец-два, пре­ма ње­го­вим об­ја­шње­њи­ма би­ће са­мо фор­мал­но при­зна­ва­ње ве­ћег де­фи­ци­та у др­жав­ној ка­си, ко­ји је не­дав­но одо­брио ММФ и „не­ће до­не­ти про­ме­ну струк­ту­ре јав­них рас­хо­да ни­ти сма­ње­ње из­да­та­ка пре­ма по­је­ди­нач­ним ко­ри­сни­ци­ма”.

У нај­но­ви­јем ММФ-овом Ме­мо­ран­ду­му за­бе­ле­же­но је да по­сти­за­ње ре­ви­ди­ра­ног фи­скал­ног де­фи­ци­та прет­по­ста­вља ме­ре за при­ме­ну до­го­во­ре­не на­пла­те де­ви­ден­ди од др­жав­них пред­у­зе­ћа, сма­ње­ње бу­џе­та ми­ни­стар­ста­ва са соп­стве­ним при­хо­ди­ма, не­што ма­њу ка­пи­тал­ну по­тро­шњу…

Све је то у окви­ри­ма до­го­во­ре­ног у апри­лу и са­да се ре­а­ли­зу­је по пла­ну. Вла­ди­не од­лу­ке су до­не­те и по­ме­ну­ти при­хо­ди се на­пла­ћу­ју, а до­дат­них ре­стрик­ци­ја не­ће би­ти. Ми се ви­ше го­то­во не ба­ви­мо овом го­ди­ном, већ раз­ми­шља­мо ка­ко да за­тво­ри­мо на­ред­ну.

Ка­ко ће­те он­да без до­дат­них уште­да по­кри­ти ма­њак у др­жав­ним ка­са­ма ко­ји ће, ка­ко ми­ни­стар­ка ка­же, из­но­си­ти уме­сто 70 чак 119 ми­ли­јар­ди у ре­пу­блич­ком бу­џе­ту, од­но­сно 132,5 ми­ли­јар­ди ди­на­ра уко­ли­ко се по­сма­тра укуп­на јав­на по­тро­шња на свим ни­во­и­ма др­жа­ве?

Ре­пу­блич­ки бу­џет се, исти­на, су­о­ча­ва са ве­ћим де­фи­ци­том због сма­ње­них при­хо­да у пр­вом по­лу­го­ди­шту, али је осим на том те­ре­ну, по­бољ­ша­на и фи­нан­сиј­ска и ли­квид­но­сна си­ту­а­ци­ја у све­ту, што је бит­на прет­по­став­ка за по­кри­ће де­фи­ци­та. Оче­ку­је­мо да ће ово­го­ди­шњи де­фи­цит би­ти ма­њи од 132, од­но­сно 119 ми­ли­јар­ди, од­но­сно не­што ви­ши од сто ми­ли­јар­ди ди­на­ра на ре­пу­блич­ком ни­воу.

Ка­ко и чи­ме ће­те га по­кри­ти? Ко­ли­ко то нов­ца из но­вих и ста­рих кре­ди­та мо­же да уђе у бу­џет ове го­ди­не?

Осим 600 ми­ли­о­на до­ла­ра из по­ве­ћа­не ММФ-ове кво­те, до кра­ја го­ди­не оче­ку­је­мо да се у бу­џет сли­је и око 200 ми­ли­о­на до­ла­ра из зај­мо­ва Свет­ске бан­ке и још 50 ми­ли­о­на евра не­по­врат­них сред­ста­ва из ИПА фон­до­ва Европ­ске ко­ми­си­је, а кре­дит­но се за­ду­жу­је­мо и код по­слов­них ба­на­ка. Скуп­шти­на је одо­бри­ла за­ду­жи­ва­ње др­жа­ве од 90 ми­ли­о­на евра код три до­ма­ће по­слов­не бан­ке – Ал­фа, Вој­во­ђан­ске и Пи­ре­ус и то­ком сле­де­ће не­де­ље ће­мо са њи­ма пот­пи­са­ти уго­во­ре.

Вла­да је на по­след­њој сед­ни­ци усво­ји­ла и за­кљу­чак о по­тре­би за­ду­жи­ва­ња Ре­пу­бли­ке за још 120 ми­ли­о­на евра ра­ди фи­нан­си­ра­ња де­фи­ци­та и ре­фи­нан­си­ра­ња ду­га и до­не­ла од­лу­ку о по­кре­та­њу по­ступ­ка јав­не на­бав­ке за из­бор нај­по­вољ­ни­је по­ну­де по­слов­не бан­ке за ду­го­роч­ни кре­дит.

На­рав­но, нај­ва­жни­ји ин­стру­мент за по­кри­ће ово­го­ди­шњег де­фи­ци­та је еми­си­ја др­жав­них за­пи­са и њи­хов уку­пан сток би до кра­ја го­ди­не тре­ба­ло да до­стиг­не 90 ми­ли­јар­ди ди­на­ра.

Си­гур­ни сте да ће то све ле­ћи на ра­чун бу­џе­та до кра­ја го­ди­не? За ис­пу­ње­ње про­це­ду­ра по­треб­но је и не­ко вре­ме? Шта ако упла­те не стиг­ну?

Па да­нас је тек 7. сеп­тем­бар, а до кра­ја го­ди­не оста­ло је још че­ти­ри ме­се­ца и у том пе­ри­о­ду ак­тив­но ће­мо ра­ди­ти на обез­бе­ђи­ва­њу фи­нан­си­ра­ња де­фи­ци­та.

Али гу­вер­нер упо­зо­ра­ва да би тре­ба­ло из­бе­ћи за­ду­жи­ва­ње за бу­џет код ММФ-а, од­но­сно да би би­ло нај­бо­ље да се тих 600 ми­ли­о­на до­ла­ра уз ка­ма­ту од 0,3 од­сто ис­ко­ри­сти за де­ви­зне ре­зер­ве, уме­сто да по­вла­чи­мо пре­о­ста­лу 2,1 ми­ли­јар­ду евра из аран­жма­на уз ка­ма­ту од 1,5 од­сто?

Не бих да се о то­ме из­ја­шња­вам. Раз­у­мем да то ви­ше од­го­ва­ра НБС, и због ин­фла­ци­је и због јав­не по­тро­шње, али тај но­вац нам сто­ји на рас­по­ла­га­њу, и то под по­вољ­ним усло­ви­ма. То сто­ји као мо­гућ­ност, са­мо је пи­та­ње где ће се то ало­ци­ра­ти.

Уко­ли­ко би тај но­вац вла­да узе­ла за по­пу­ну бу­џе­та, мо­ра­ло би да се иде на ра­ти­фи­ка­ци­ју но­вог за­ду­же­ња у Скуп­шти­ни? Шта ако се у скуп­штин­ским де­ба­та­ма из­гу­би вре­ме?

Сма­трам да ра­ти­фи­ка­ци­ја та­квог уго­во­ра не би би­ла спор­на.