De­fi­cit po­kri­ven i bez do­dat­nih ušte­da

Jav­ne fi­nan­si­je Sr­bi­je su sta­bil­ne, sta­nje je nor­ma­li­zo­va­no, Tre­zor re­dov­no iz­mi­ru­je bu­džet­ske oba­ve­ze, ne­ma ni­jed­nog ko­ri­sni­ka ko­me dr­ža­va du­gu­je du­že od se­dam da­na i svi će ove go­di­ne do­bi­ti ono što im je na­me­nje­no pro­leć­nim re­ba­lan­som bu­dže­ta.

Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja či­ni sve da se odr­ži pro­jek­to­va­ni ni­vo jav­ne po­tro­šnje i fi­skal­ne ma­ka­ze za ovu go­di­nu ne na­me­ra­va da upo­tre­bi.

Da ne bu­de di­le­me, ovo ni­je ne­ka sta­ra iz­ja­va iz vre­me­na pre kri­ze, ni­ti hi­po­te­tič­ka za post­kri­zni pe­ri­od kad se jav­ne fi­nan­si­je opo­ra­ve. To je ju­če za „Po­li­ti­ku” od­go­vo­rio Vuk Đo­ko­vić, dr­žav­ni se­kre­tar u Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja, na pi­ta­nje o fi­nan­si­ra­nju ovo­go­di­šnjeg de­fi­ci­ta.

Je­se­nji re­ba­lans, ma­da tu reč ne že­li da iz­go­va­ra bar još me­sec-dva, pre­ma nje­go­vim ob­ja­šnje­nji­ma bi­će sa­mo for­mal­no pri­zna­va­nje ve­ćeg de­fi­ci­ta u dr­žav­noj ka­si, ko­ji je ne­dav­no odo­brio MMF i „ne­će do­ne­ti pro­me­nu struk­tu­re jav­nih ras­ho­da ni­ti sma­nje­nje iz­da­ta­ka pre­ma po­je­di­nač­nim ko­ri­sni­ci­ma”.

U naj­no­vi­jem MMF-ovom Me­mo­ran­du­mu za­be­le­že­no je da po­sti­za­nje re­vi­di­ra­nog fi­skal­nog de­fi­ci­ta pret­po­sta­vlja me­re za pri­me­nu do­go­vo­re­ne na­pla­te de­vi­den­di od dr­žav­nih pred­u­ze­ća, sma­nje­nje bu­dže­ta mi­ni­star­sta­va sa sop­stve­nim pri­ho­di­ma, ne­što ma­nju ka­pi­tal­nu po­tro­šnju…

Sve je to u okvi­ri­ma do­go­vo­re­nog u apri­lu i sa­da se re­a­li­zu­je po pla­nu. Vla­di­ne od­lu­ke su do­ne­te i po­me­nu­ti pri­ho­di se na­pla­ću­ju, a do­dat­nih re­strik­ci­ja ne­će bi­ti. Mi se vi­še go­to­vo ne ba­vi­mo ovom go­di­nom, već raz­mi­šlja­mo ka­ko da za­tvo­ri­mo na­red­nu.

Ka­ko će­te on­da bez do­dat­nih ušte­da po­kri­ti ma­njak u dr­žav­nim ka­sa­ma ko­ji će, ka­ko mi­ni­star­ka ka­že, iz­no­si­ti ume­sto 70 čak 119 mi­li­jar­di u re­pu­blič­kom bu­dže­tu, od­no­sno 132,5 mi­li­jar­di di­na­ra uko­li­ko se po­sma­tra ukup­na jav­na po­tro­šnja na svim ni­vo­i­ma dr­ža­ve?

Re­pu­blič­ki bu­džet se, isti­na, su­o­ča­va sa ve­ćim de­fi­ci­tom zbog sma­nje­nih pri­ho­da u pr­vom po­lu­go­di­štu, ali je osim na tom te­re­nu, po­bolj­ša­na i fi­nan­sij­ska i li­kvid­no­sna si­tu­a­ci­ja u sve­tu, što je bit­na pret­po­stav­ka za po­kri­će de­fi­ci­ta. Oče­ku­je­mo da će ovo­go­di­šnji de­fi­cit bi­ti ma­nji od 132, od­no­sno 119 mi­li­jar­di, od­no­sno ne­što vi­ši od sto mi­li­jar­di di­na­ra na re­pu­blič­kom ni­vou.

Ka­ko i či­me će­te ga po­kri­ti? Ko­li­ko to nov­ca iz no­vih i sta­rih kre­di­ta mo­že da uđe u bu­džet ove go­di­ne?

Osim 600 mi­li­o­na do­la­ra iz po­ve­ća­ne MMF-ove kvo­te, do kra­ja go­di­ne oče­ku­je­mo da se u bu­džet sli­je i oko 200 mi­li­o­na do­la­ra iz zaj­mo­va Svet­ske ban­ke i još 50 mi­li­o­na evra ne­po­vrat­nih sred­sta­va iz IPA fon­do­va Evrop­ske ko­mi­si­je, a kre­dit­no se za­du­žu­je­mo i kod po­slov­nih ba­na­ka. Skup­šti­na je odo­bri­la za­du­ži­va­nje dr­ža­ve od 90 mi­li­o­na evra kod tri do­ma­će po­slov­ne ban­ke – Al­fa, Voj­vo­đan­ske i Pi­re­us i to­kom sle­de­će ne­de­lje će­mo sa nji­ma pot­pi­sa­ti ugo­vo­re.

Vla­da je na po­sled­njoj sed­ni­ci usvo­ji­la i za­klju­čak o po­tre­bi za­du­ži­va­nja Re­pu­bli­ke za još 120 mi­li­o­na evra ra­di fi­nan­si­ra­nja de­fi­ci­ta i re­fi­nan­si­ra­nja du­ga i do­ne­la od­lu­ku o po­kre­ta­nju po­stup­ka jav­ne na­bav­ke za iz­bor naj­po­volj­ni­je po­nu­de po­slov­ne ban­ke za du­go­roč­ni kre­dit.

Na­rav­no, naj­va­žni­ji in­stru­ment za po­kri­će ovo­go­di­šnjeg de­fi­ci­ta je emi­si­ja dr­žav­nih za­pi­sa i nji­hov uku­pan stok bi do kra­ja go­di­ne tre­ba­lo da do­stig­ne 90 mi­li­jar­di di­na­ra.

Si­gur­ni ste da će to sve le­ći na ra­čun bu­dže­ta do kra­ja go­di­ne? Za is­pu­nje­nje pro­ce­du­ra po­treb­no je i ne­ko vre­me? Šta ako upla­te ne stig­nu?

Pa da­nas je tek 7. sep­tem­bar, a do kra­ja go­di­ne osta­lo je još če­ti­ri me­se­ca i u tom pe­ri­o­du ak­tiv­no će­mo ra­di­ti na obez­be­đi­va­nju fi­nan­si­ra­nja de­fi­ci­ta.

Ali gu­ver­ner upo­zo­ra­va da bi tre­ba­lo iz­be­ći za­du­ži­va­nje za bu­džet kod MMF-a, od­no­sno da bi bi­lo naj­bo­lje da se tih 600 mi­li­o­na do­la­ra uz ka­ma­tu od 0,3 od­sto is­ko­ri­sti za de­vi­zne re­zer­ve, ume­sto da po­vla­či­mo pre­o­sta­lu 2,1 mi­li­jar­du evra iz aran­žma­na uz ka­ma­tu od 1,5 od­sto?

Ne bih da se o to­me iz­ja­šnja­vam. Raz­u­mem da to vi­še od­go­va­ra NBS, i zbog in­fla­ci­je i zbog jav­ne po­tro­šnje, ali taj no­vac nam sto­ji na ras­po­la­ga­nju, i to pod po­volj­nim uslo­vi­ma. To sto­ji kao mo­guć­nost, sa­mo je pi­ta­nje gde će se to alo­ci­ra­ti.

Uko­li­ko bi taj no­vac vla­da uze­la za po­pu­nu bu­dže­ta, mo­ra­lo bi da se ide na ra­ti­fi­ka­ci­ju no­vog za­du­že­nja u Skup­šti­ni? Šta ako se u skup­štin­skim de­ba­ta­ma iz­gu­bi vre­me?

Sma­tram da ra­ti­fi­ka­ci­ja ta­kvog ugo­vo­ra ne bi bi­la spor­na.