Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 4. јануара – Главни фаворит у изборима за председника САД, њујоршка сенаторка и бивша "прва дама" Хилари Клинтон доживела је синоћ пораз у првом, неформалном, изјашњавању гласача у Ајови. Заузела је тек треће место међу ривалима у својој Демократској партији, чиме је уздрмана пропагандна парола којом се тврдило да ће "неизбежно" освојити страначку номинацију за новог шефа Беле куће.
У Ајови су је победили и сенатор из Илиноиса Барак Обама и бивши сенатор из Северне Каролине Џон Едвардс – први убедљиво, други за мало. Саопштава се да је Обама освојио 38, Едвардс 30 а Клинтонова 29 процената гласова.

Стартни страначки тријумф Обаме доживљава се као потврда спремности америчког бирачког тела да премости расне подвојености. Он је први црнац у историји САД – победник у првом изјашњавању присталица било које овдашње партије, наглашава "Вашингтон пост".

Такав исход делује готово као нека врста "менталитетне револуције", али аналитичари предочавају да изјашњавање у Ајови не би морало да буде предзнак општег расположења Американаца, јер та савезна држава не изражава национални просек. Тек предстоји битно одмеравања снага, прво већ у уторак у Њу Хемпширу, али познаваоци налазе да је поразом Клинтонове у Ајови – унета значајна доза неизвесности у маратон ка Белој кући.

Обама је, указује се, тријумфовао у држави чије становништво у великој већини (91 одсто) чине белци европског порекла, освојивши и више гласова жена у којима је Хилари видела своју "неприкосновену" базу. Учесницима у специфичном изјашњавању није сметало, очигледно, ни то што је његов отац муслиман из Кеније, ни што је њему (Бараку) средње име, овде озлоглашено, Хусеин, ни што су зли језици његово презиме Обама срицали као Осама (уз асоцирање на Бин Ладена).

Његов стартни узлет се доживљава као показивање америчког "другог лица" – толерантнијег од оног које се низом искључивости испољава у свету. Може ли син афричког имигранта, школован и у Индонезији знатно пре него што је стекао диплому правника на Харварду, да постане председник САД, питање је које не зависи само од показивања спремности за промене.

Историјска промена би била, свакако, и кад би Хилари Клинтон била избрана са шефа Беле куће. Али у њој се види и непожељни континуитет владавине, налик на "династизацију демократије", јер би после Буша оца и сина дошло до продужавања лозе Клинтонових – мужа па супруге. Само би две породице, од 300 милиона Американаца, у случају да она постане председник – владале суперсилом бар 24, а можда и 28 година, уз могућност да то "двовлашће" продужи и остала им родбина.

Обамина победа у Ајови је добрим делом заснована на великом одзиву бирачких дебитаната који у њему виде уверљивијег протагонисту промена него у бившој првој дами. Освојио је уверљиву већину гласова међу онима "на којима свет остаје", а којима је он са својих 46 година и  генерацијски ближи од 60-годишње Хилари.

Другим местом у том моћном "сендвичу" може да буде задовољан и Едвардс. Имао је много мање новца од фаворизованог двојца, али је успео да се уклешти међу њих, апелима за више социјалне правде.

Знатно мање финансијских прилога од фаворита у Републиканској партији имао је и Мајк Хакеби, али их је у Ајови надмашио реторичком вештином и порукама којима је себе, бившег свештеника Цркве јужних баптиста, представио као најаутентичнијег заступника вере. Претекао је убедљиво тренутно најжешћег ривала Мита Ромнија, коме се као главно искушење пред бирачима испоставља чињеница да је мормон. Хакебијева победа је, рачуна се, знатно  "релативнија" него Обамина, јер његови главни страначки ривали – Рудолф Ђулијани, Џон Мекејн, као и Ромни – рачунају да ће "своје предности" исказати у наредним изјашњавањима, где ће "религиозне оријентације бити мање важне".

У међувремену, смањен је број партијских председничких претендената. Од даље трке, због слабих резултата у Ајови, одустали су демократи Џозеф Бајден и Кристофер Дод. У дугој трци за страначку председничку номинацију, најизвесније је то да ће се, као и у атлетском маратону, наставити – осипања такмаца.

-----------------------------------------------------------

Амерички Срби у Илиноису – уз Обаму

Вашингтон, 4. јануара – Дуел Барака Обаме и Хилари Клинтон има и "земљачке" карактеристике. Он живи у Илиноису, а она је рођена у тој савезној држави.

Из обавештених кругова чују се процене да ће Американци српског порекла, којих је у Илиноису више него у било ком другом крају Америке, када буду у прилици да се опредељују за једног од то двоје демократских председничких претендената, убедљивом већином бити за Обаму. У Хилари махом виде протагонисту политике свог мужа Била Клинтона која је довела до бомбардовања СРЈ 1999.

Од генералног конзула Србије у Чикагу Деска Никитовића сазнајемо да су амерички Срби подржавали Обаму у његовој својевременој победничкој трци за место у Сенату САД.