Главобоље српских привредника

Нова економска година испод новогодишње јелке затекла је пуну врећу брига. Њена претходница у аманет јој је оставила гомилу проблема, а српски привредници, судећи према првим послепразничним реаговањима, имаће доста разлога за бригу. Главобоље ће им највише задавати нестабилна политичка ситуација која у Србији у великој мери утиче и на динамику привредног живота.
Према речима Слободана Вучићевића, председника Српске асоцијације менаџера и првог човека словеначке "Дроге Колинске", политичка нестабилност за српске привреднике више није пролазна главобоља, већ трајна мигрена која се понавља из године у годину.

– На том пољу ситуација се нарочито компликује у последњих неколико недеља. Брине ме решавање статуса Косова, став према Европској унији, исход фебруарских избора, али и поједине страначке размирице и неспоразуми. Не треба заборавити опасност од инфлације која је претходне године била 10 одсто, а страхујем да би ове могла да буде и већа. Песимиста сам, јер су узроци раста цена остали исти. Чини ми се и да ће 2008. година бити "посна" када је реч о приливу страних инвестиција – казао је Вучићевић и додао да у условима нестабилне политичке ситуације странци мање инвестирају.

Ненад Поповић, шеф Економског тима за Косово и Метохију и директор "АБС холдинга", такође сматра да ће судбину српске привреде у великој мери кројити политика. Од статуса јужне покрајине директно ће зависити не само политичка већ и економска стабилност.

– Велика мука наше економије је и приватизација која се одлаже из године у годину. Уколико би се државна својина распродала до краја децембра, то би био велики импулс за српску привреду – казао је Поповић.

Топлица Спасојевић, председник Удружења корпоративних директора и генерални менаџер ИТМ-а, највише страхује од политичких проблема, који су, каже, "наслеђени из прошлог века, а не прошле године". Додаје да су то игре великих играча у којима ми не можемо много да утичемо, али ни оно што је у нашој моћи нисмо успели да решимо.

– Ту првенствено мислим на инфлацију. Наравно, министри економског дела владе рећи ће да је и то немогуће контролисати због глобалног раста цена на светском нивоу. Ипак, судбина јавних предузећа је само у нашим рукама па се ни те муке нисмо решили. Неки велики државни системи и даље су неспособни да се сами одржавају на тржишту.

Суседне земље, попут Хрватске и Словеније, тај степеник су прескочиле пре неколико година. Страхујем да ће и ниво страних инвестиција пасти – предвиђа Спасојевић.

Драган Ђурић, директор "Зекстре", истиче да је најпогубније за домаће привреднике то што им је држава окренула леђа.

– Док стране фирме које послују на овом тржишту добијају новчане подстицаје приликом запошљавања, нама у том смислу нико ништа не олакшава. Производња је, нарочито у текстилној индустрији, остављена на милост и немилост тржишта. А услови су тренутно такви да је просечна плата запослених у кожарској индустрији 12.000 динара. Држава се потпуно одрекла привреде. Овде политичари брину о томе ко ће да добије које министарство, а ко коју фотељу у управном одбору неког предузећа, а о произвођачима нико не размишља – негодовао је Ђурић.

Дијагнозе економиста, као неутралних посматрача привредних дешавања, личе на процене практичара. Данијел Цвјетићанин, ректор БК универзитета, процењује да ће и 2008. године баш као и прошле привреднике мучити исти проблеми. Како каже, наследили смо велики мањак у спољној трговини, стагнирамо када је реч о повећању броја запослених, а инфлација поново прети да се до краја године закотрља "на две ноге".

– У суштини, главни кривац је превелика јавна потрошња и држава која се понаша расипнички. То не обезбеђује реалан раст националног дохотка. Овде се и даље привредници деле на подобне и неподобне. Важне одлуке се опет доносе у партијским комитетима, поново се прича да ли су пожељнији Амери или Руси… Све док је тако, биће проблематично – закључује Цвјетићанин.