„Стент” спасава живот приликом инфаркта

За мање од три сата, интервентни кардиолог, професор Милан Недељковић у понедељак је са својим тимом сарадника у ангиосалама Клиничког центра Србије збринуо четири акутна инфаркта на најсавременији начин – уградњом „стента”, метзалне опруге која се убацује у крвни суд на препони, а затим се наводи до места сужења које је изазвало инфаркт, где се отвара попут кишобрана и шири оштећени крвни суд...

Тиме не само да су спасени животи, него су и последице доживљеног инфаркта смањене на најмању могућу меру.

Ови пацијенти и не слуте да су срећни што припадају тек једној петини људи (око 20 одсто) код којих се инфаркт у Србији лечи најсавременијим начином.

Код великог броја пацијената, нарочито у малим срединама у којима не постоје центри са ангиосалама, преовладава класично лечење – давање тромболитичке терапије и контролисање пацијента, па онда следи спори опоравак… Међутим, председник

Удружења кардиолога Србије академик Миодраг Остојић тврди да ће се то врло брзо у нашој земљи променити.

– Ми „ракетном брзином” идемо напред, наше резултате су препознали и у Европи и само због њих смо примљени у интернационални пројекат „Стент за живот”. Тиме смо се обавезали да ћемо до 2015. године унапредити лечење болесника са инфарктом – каже за „Политику” академик Остојић..

– Само у Клиничком центру прошле године смо уградили 850 „стентова”, а ове године приближавамо се броју од 1.000. У односу на 1989, односно пре 30 година, ми смо „мерцедес” – истиче академик Остојић.

Додаје да је Србија далеко од најгорих, наравно, заостаје за Швајцарском или Чешком, али је у рангу једне Мађарске или Грчке.

Многе мере се већ у овом часу предузимају да се лечење инфаркта побољша. Др Остојић каже како сада свакога дана по један стручњак из његовог тима дежура у београдској Хитној помоћи, да би пацијентима дијагноза била постављена што пре, да би стизали брже до клиника и добијали најсавременију терапију.

Захваљујући приступању пројекту „Стент за живот” од фармацеутске компаније „Берингер” добили смо 100 доза најсавременијег лека, генеричког назива тенектеплаза, који се даје пацијенту још у његовом стану, у вену, а том интравенском инјекцијом са брзоделујућим леком тромболитиком добија се битка са временом, спречава се одумирање срчаног мишића, смањује величина инфаркта… Др Остојић каже како су лекари Хитне помоћи прошли кроз обуку за давање ове терапије.

Наш саговорник подсећа да сада ангиосале раде током 24 сата у три центра – у Клиничком центру Србије и институтима у Сремској Каменици и Нишу, да у КБЦ „Земун” и „Бежанијска коса” дежурају по два дана у недељи и да све то мора донети виши проценат уградње „стента” код акутног инфаркта, што је део преузетих обавеза.

Он најављује да ће се од 1. октобра у дежурство вероватно укључити Институт „Дедиње” и ВМА.

Др Остојић додаје да је најважније да до сваког пацијента, али и лекара стигне сазнање да они са акутним срчаним ударом у року од два сата од првих симптома инфаркта морају да стигну у болницу и да добију тромболитичку терапију.

Ако живе у малим местима, битно је да буду транспортовани у центре који имају ангиосале, јер је важно да у салу за катетеризацију уђу најкасније за 24 сата. Тако добијају шансу за најсавременију терапију – уградњу „стента”, цевчице, односно металне опружице која када се отвори личи на кишобран, чиме се крвни суд рашири и смање последице инфаркта.

Ипак, велики посао остаје да се обични људи боље упознају са првим симптомима инфаркта. Професор Недељковић, шеф пријема и дневне болнице Клинике за кардиологију Клиничког центра Србије, каже да међу разлозима за лошију статистику у односу на Чешку, Швајцарску или неке друге развијене земље лежи и незнање људи, који не траже помоћ лекара одмах после првих симптома срчаног напада.

– Они често бол у стомаку и малаксалост тумаче као гастритис или конзумирање покварене хране, па најчешће после 30 минута окрећу број Хитне помоћи, која у просеку стиже за око 20 минута. Ето првог губљења драгоценог времена – каже др Недељковић.