„Stent” spasava život prilikom infarkta

Za manje od tri sata, interventni kardiolog, profesor Milan Nedeljković u ponedeljak je sa svojim timom saradnika u angiosalama Kliničkog centra Srbije zbrinuo četiri akutna infarkta na najsavremeniji način – ugradnjom „stenta”, metzalne opruge koja se ubacuje u krvni sud na preponi, a zatim se navodi do mesta suženja koje je izazvalo infarkt, gde se otvara poput kišobrana i širi oštećeni krvni sud...

Time ne samo da su spaseni životi, nego su i posledice doživljenog infarkta smanjene na najmanju moguću meru.

Ovi pacijenti i ne slute da su srećni što pripadaju tek jednoj petini ljudi (oko 20 odsto) kod kojih se infarkt u Srbiji leči najsavremenijim načinom.

Kod velikog broja pacijenata, naročito u malim sredinama u kojima ne postoje centri sa angiosalama, preovladava klasično lečenje – davanje trombolitičke terapije i kontrolisanje pacijenta, pa onda sledi spori oporavak… Međutim, predsednik

Udruženja kardiologa Srbije akademik Miodrag Ostojić tvrdi da će se to vrlo brzo u našoj zemlji promeniti.

– Mi „raketnom brzinom” idemo napred, naše rezultate su prepoznali i u Evropi i samo zbog njih smo primljeni u internacionalni projekat „Stent za život”. Time smo se obavezali da ćemo do 2015. godine unaprediti lečenje bolesnika sa infarktom – kaže za „Politiku” akademik Ostojić..

– Samo u Kliničkom centru prošle godine smo ugradili 850 „stentova”, a ove godine približavamo se broju od 1.000. U odnosu na 1989, odnosno pre 30 godina, mi smo „mercedes” – ističe akademik Ostojić.

Dodaje da je Srbija daleko od najgorih, naravno, zaostaje za Švajcarskom ili Češkom, ali je u rangu jedne Mađarske ili Grčke.

Mnoge mere se već u ovom času preduzimaju da se lečenje infarkta poboljša. Dr Ostojić kaže kako sada svakoga dana po jedan stručnjak iz njegovog tima dežura u beogradskoj Hitnoj pomoći, da bi pacijentima dijagnoza bila postavljena što pre, da bi stizali brže do klinika i dobijali najsavremeniju terapiju.

Zahvaljujući pristupanju projektu „Stent za život” od farmaceutske kompanije „Beringer” dobili smo 100 doza najsavremenijeg leka, generičkog naziva tenekteplaza, koji se daje pacijentu još u njegovom stanu, u venu, a tom intravenskom injekcijom sa brzodelujućim lekom trombolitikom dobija se bitka sa vremenom, sprečava se odumiranje srčanog mišića, smanjuje veličina infarkta… Dr Ostojić kaže kako su lekari Hitne pomoći prošli kroz obuku za davanje ove terapije.

Naš sagovornik podseća da sada angiosale rade tokom 24 sata u tri centra – u Kliničkom centru Srbije i institutima u Sremskoj Kamenici i Nišu, da u KBC „Zemun” i „Bežanijska kosa” dežuraju po dva dana u nedelji i da sve to mora doneti viši procenat ugradnje „stenta” kod akutnog infarkta, što je deo preuzetih obaveza.

On najavljuje da će se od 1. oktobra u dežurstvo verovatno uključiti Institut „Dedinje” i VMA.

Dr Ostojić dodaje da je najvažnije da do svakog pacijenta, ali i lekara stigne saznanje da oni sa akutnim srčanim udarom u roku od dva sata od prvih simptoma infarkta moraju da stignu u bolnicu i da dobiju trombolitičku terapiju.

Ako žive u malim mestima, bitno je da budu transportovani u centre koji imaju angiosale, jer je važno da u salu za kateterizaciju uđu najkasnije za 24 sata. Tako dobijaju šansu za najsavremeniju terapiju – ugradnju „stenta”, cevčice, odnosno metalne opružice koja kada se otvori liči na kišobran, čime se krvni sud raširi i smanje posledice infarkta.

Ipak, veliki posao ostaje da se obični ljudi bolje upoznaju sa prvim simptomima infarkta. Profesor Nedeljković, šef prijema i dnevne bolnice Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije, kaže da među razlozima za lošiju statistiku u odnosu na Češku, Švajcarsku ili neke druge razvijene zemlje leži i neznanje ljudi, koji ne traže pomoć lekara odmah posle prvih simptoma srčanog napada.

– Oni često bol u stomaku i malaksalost tumače kao gastritis ili konzumiranje pokvarene hrane, pa najčešće posle 30 minuta okreću broj Hitne pomoći, koja u proseku stiže za oko 20 minuta. Eto prvog gubljenja dragocenog vremena – kaže dr Nedeljković.