Манипулација сиромашнима и неукима

Скоро 90 одсто Рома уписаних у бирачке спискове изађе на изборе, али мало их гласа за своје – ромске партије. Гласају за велике, најчешће за Демократску странку. Зато су после ванредних републичких избора у мају прошле године остали без двојице својих посланика који су у скупштини провели само око једну и по годину.

Ако би се прихватиле препоруке Цесида да се странкама националних мањина снизе услови за кандидовање, нека од ромских партија би поново могла да уђе у парламент. На републичком нивоу било би им потребно 3.000 потписа, а на локалном нивоу странке националних мањина морале би да имају кандидате на најмање једној десетини од укупног броја одборничких места у локалној скупштини.

На парламентарним изборима 2007. године Ромска партија – Срђан Шајн добила је 19.158 гласова или 0,5 одсто што је један мандат, а Унија Рома Србије – др Рајко Ђурић 14.214 гласова или 0,4 одсто што је такође један мандат.

Тридесетак хиљада гласова није тако много ако у Србији живи око пола милиона Рома, а неки процењују да их је и више. Тим пре што ова етничка заједница има многобројне проблеме, од којих је неке Декада Рома учинила видљивијим.

О томе колико је важно да Роми више буду присутни у политичком животу Србије, с обзиром да их према подацима Светске банке у Србији живи око 500.000, Срђан Шајн, председник Ромске партије, каже: „Мислим да је од суштинске важности да етничка група која има око 500.000 становника буде значајно заступљена у парламенту. Али, велике политичке партије манипулишу интересима малих партија и то не само ромских. Манипулише се гласовима сиромашних и неуких.”

Шајн истиче да на одсуство Рома из политичког живота такође утичу политичке партије.

„Једна или две партије заступале су интересе Рома, а остале су биле сателити великих странака.” Шајн објашњава да су у Декади Рома у Србију ушла велика средства, а да се тај новац блокира. Ни Савет за интеграцију Рома, основан као радно тело владе, не ради како треба. „Влада је у савет поставила људе који нису Роми, али се баве тим питањима. Чини се да је савет формиран из маркетиншких разлога, а то се види и по томе што је одржао неколико седница.”

Подаци из истраживања Декада и положај Рома у Србији аутора Зденке Миливојевић из октобра прошле године показују да је 91,4 одсто Рома уписано у бирачке спискове и да на последњим парламентарним изборима није гласало само 9,2 одсто испитаника.

„Овако висока стопа излазности Рома на последњим, ванредним парламентарним изборима је податак значајан за ромске политичке лидере и њихов однос према сопственом народу”, закључује се у истраживању.

Шајн објашњава да је најлакше мотивисати тај део становништва да изађе на изборе.

„Политичке партије су из буџета узимале новац који је требало да се дели сиромашнима, па су делили Ромима пакете да изађу на изборе. Професоре не можете натерати да изађу на изборе са пакетима у којима је уље. Ми смо Божидару Ђелићу послали седам пакета да гласа за Ромску партију. У једном истраживању идентификована су ромска насеља и велике партије плаћају своје људе да се ангажују и поделе пакете”, истиче Срђан Шајн.

Исто истраживање показује да су Роми на последњим парламентарним изборима највише гласова дали Демократској странци – чак 38,3 одсто, затим следи Ромска партија за коју је гласало 15,5 одсто, Српска радикална странка којој је поверење поклонило 11,7 одсто Рома и Унија Рома Србије за коју је гласало пет одсто Рома.

(/slika2)Шајн ове податке тумачи тиме што су избори били практично референдум за Европу.

„Ово није било изјашњавање о програмским оријентацијама, већ да ли хоћемо у Европу и Роми су се укључили у лавину оних који то желе. Убеђен сам да ће ситуација да се мења јер политичке елите морају да схвате интересе мањих заједница. Великим партијама су пуна уста Рома, ту мислим и на оне које прелазе цензус од пет одсто, али су они дискриминисани као и неке друге групе.”

Ипак, Ромска партија се спрема за следеће изборе.

„Ромска партија прави коалицију са Влашком демократском странком Србије, а преговарамо са још неким мањинским партијама. Требало би да поново уђемо у парламент. ДС је много обећавао Ромима али од тога ништа, па би требало да се укрупни политичка сцена и да се удруже странке са сличним проблемима”, каже Шајн.

Ивана Анојчић

---------------------------------------------

Шта је то Декада Рома

Скоро половина Рома није чула за Декаду Рома, а о активностима које се спроводе у оквиру овог међународног пројекта у локалним срединама зна мање од четири одсто испитаника. Већина испитаника није имала корист од Декаде инклузије Рома, нити се њихов положај побољшао.

Роми мисле да у оквиру Декаде прво треба решавати питања школовања и образовања, а затим запошљавања, становања и здравствене заштите, показује истраживање – Декада и положај Рома у Србији. Исто истраживање показује и да су Роми заинтересовани за политику, иако их нема у парламенту.