Како се задужује држава
У српски буџет, сабере ли све оно на шта рачуна државни секретар у Министарству финансија Вук Ђоковић, слило бисе више од 800 милиона евра из кредита домаћих пословних банака и међународних кредитора за попуну увећаног мањка у државној каси.
Под којим се то условима држава задужује и хоће ли сав тај новац стићи у буџет ове године. И да ли ће то што стигне бити довољно да заиста, без додатних уштеда, затрпа буџетску рупу?
Нови кредити
У буџет ће, за сада, сигурно и то врло брзо, можда већ до краја овог месеца, ући првих 90 милиона евра кредита три домаће пословне банке са којима би, према званичним најавама из Министарства финансија, већ колико ове недеље били потписани уговори.
Према закону о овом задуживању, који је недавно усвојен у скупштини, Република Србија ће од Алфа банке узети 30 милиона евра, од Војвођанске још 20 милиона евра, док ће кредит Пиреус банке износити 40 милиона евра.
За сва три зајма предвиђени су исти основни услови: каматна стопа – једномесечни евробор плус 4,75 одсто, трошкови обраде и пуштање кредита у течај – један одсто од износа кредита, период отплате кредита – пет година, укључујући и период мировања од годину дана и право зајмопримца на превремену отплату кредита без плаћања накнаде зајмодавцу (банци).
Мада су и очекивања преговарача у име државе, како сазнајемо, била нешто већа (постигнута камата је нешто виша од оне на коју се рачунало), тешко је рећи колико су ови аранжмани заиста повољни. Јер упоредивих нема пошто су ово први кредити пословних банака које држава узима ради покрића дефицита.
Иначе, држава је могла да се задужи и у динарима, али те понуде нису разматране, јер су биле изузетно неповољне.
На сличне услове рачуна се и у преговорима за нередне кредите од пословних банака. Влада је прошле недеље усвојила закључак о потреби задуживања код пословних банака за још 120 милиона евра.
Имајући у виду да процедура од покретања јавне набавке, преко одобрења скупштине, потписивања уговора и владине овере траје месец-два, тај новац би могао да легне на буџетски рачун до краја године и да, ако не буде нових закључака и одлука, до сада најављено задуживање код домаћих пословних банкама не прелази лимит од 300 милиона евра, одобрен априлским ребалансом овогодишњег буџета.
За тада одобрених 550 милиона евра задуживања код страних комерцијалних банака није ни било покушаја.
А из Вашингтона...
Међутим, буџет рачуна и на подршку, само најављену или и одобрену, међународних финансијских институција, Светске банке и ММФ-а и то под неупоредиво повољнијим условима.
Од Светске банке се очекује укупно 250 милиона долара (око 180 милиона евра) или тачније 200 милиона долара, пошто је 50 милиона већ повучено: 150 милиона долара програмског зајма за развој приватног и финансијског сектора (ПФДПЛ) и сто милиона долара програмског зајма за развој јавних финансија (ПЕДПЛ).
Ова средства не би служила искључиво за попуну дефицита, али би свакако финансирањем других ставки јавне потрошње од тог новца био смањен чист домаћи буџетски трошак.
Зајам ПФДПЛ је у два дела, од којих је први у износу од 50 милиона долара прошао скупштинску процедуру и повучен у целости, а други од 100 милиона долара требало би да буде потписан врло брзо и да се повуче до краја године.
Што се тиче зајма ПЕДПЛ, формиран је преговарачки тим и ускоро се очекују преговори, али искуство познавалаца процедуре упозорава на реалнију могућност да тај новац уђе у буџет тек у првом кварталу следеће године.
Иначе, кредите Светске банке Србија је добила на 20 година (грејс период осам година) и за разлику од неких раније добијених ишло се на варијабилну камату, која је тренутно доларски либор минус 0,05 (фиксира се на сваких шест месеци) уз процену да она неће никада премашити један одсто.
Иако је променљива и утолико ризичнија од фиксне, она је увек била нижа од фиксне, објашњавају упућени и указују да је Србији остављена могућност да се пређе, уколико то за њу буде повољније, на фиксну камату.
Колико ће Србија за покриће буџетског дефицита добити од ММФ-а, за сада је крајње неизвесно. Око 600 милиона долара из, иначе, свим земљама увећане квоте због кризе, стоји располагању, а да ли ће то ићи у буџет, како су најавили владини званичници, или за попуну девизних резерви, као што жели гувернер, питање је односа снага. Једно је сигурно, за тај новац камата је фиксна и врло повољна (0,3 одсто).
Србија је, подсетимо, затражила од ММФ-а и да део друге транше кредита вредне 2,1 милијарду евра (камата на тај новац 1,5 одсто) користи за буџет, уместо за првобитно планирану и уобичајену подршку девизним резервама земље.
ЕУ чека ММФ
Од успеха октобарских преговора са ММФ-ом зависиће и једини новац који ће српски буџет добити на поклон. Европска комисија је наговестила да би Србија могла да рачуна на 100 милиона евра за помоћ буџету из ИПА фондова, од чега би прва транша од 50 милиона евра била уплаћена током ове јесени, а других 50 милиона евра током наредне године.
А сабере ли се само оно сигурно и још и око 30 милијарди динара, на колико добро упућени процењују прилив од државних записа који доспевају ове године, рачунице, ма колико оквирне биле, указују да би нешто, можда и подоста, ипак и за сваки случај морало да се уштеди како би се покрио мањак од 119 милијарди динара.
----------------------------------------------------------
Буџет без кинеске и руске подршке
Иако је одређених разговора и са Русијом и Кином на тему финансирања буџетског дефицита заиста било, још нема јасних назнака да ли ће и под којим условима до реализације таквих финансијских аранжмана доћи. Извесно је да на тај новац буџет ове године не може да рачуна, свесни су и у српској влади.
---------------------------------------------------------
Дуг у динарима
Што се тиче задуживања у домаћој валути, тренутно стање дуга по основу емитованих тромесечних и шестомесечних државних записа износи нешто мање од 74 милијарде динара. По пројекцијама до краја године, дуг по основу издатих записа нарастао би на 102 милијарде динара.
Овај облик задуживања представља основни узрок значајног раста јавног дуга (од јануара закључно са јулом увећан је за 908 милиона евра), чије је пројектовано учешће у БДП-у за ову годину 30,4 одсто.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
