Неће парадајз без књиге

Лесковац – За разлику од претходних година, овога лета са лесковачког подручја у Русију није отишао ни килограм парадајза. У Бугарску је извезено 35 вагона овог поврћа, у Босну 30 вагона, у Словенију је отишло симболичних 1.400 килограма паприке, коју, додуше, наши ближи и даљи суседи ни ранијих година нису много тражили. Стао је извоз купуса, а ових дана једино се извози кромпир, и то у Македонију.

Како за „Политику” објашњава др Миодраг Ђорђевић, саветодавац за ратарство и повртарство у Пољопривредној стручној служби у Лесковцу, разлог пада извоза у Русију је у томе што су и Руси почели да примењују директиве Европске уније и траже доказе о испитивању остатака пестицида у поврћу.

– Сваки земљорадник мораће да води књигу поља и књигу заштите биља, у којој ће бити наведено време и врста хемијског третирања биљке, концентрација, доза и други релевантни подаци, а све то мораће потписом да потврди и овери стручно лице. Наредних година биће све теже извести поврће и воће, па зато ми обучавамо пољопривреднике за стручну заштиту биља и за вођење књига – каже Ђорђевић.

Поред тога, сматра он, мораћемо да уведемо ред и у свим другим областима, рецимо цена, при чему наводи пример из прошле године:

– Дође руски шлепер у Бошњаце и натовари парадајз по 35 динара за килограм. Дође други, сељаци подигну цену на четрдесет динара, следећи одвезе парадајз по 45 динара. На крају је цена достигла износ од 60 динара, а онда су Руси престали да долазе, па су сељаци парадајз на крају продавали по пет динара. Руси овде немају са ким да склопе уговор који би им гарантовао исправност, квалитет и цену – истиче наш саговорник.

Пољопривредна стручна служба за сада издаје фито уверења за извоз поврћа и воћа којима се гарантује да су ти производи здрави, али Руси траже и доказе о контроли у току производње. По Ђорђевићевим речима, поред прошлогодишње непријатности са ценама и захтева о контроли производње, на пад извоза парадајза утицао је и смањени овогодишњи род овог поврћа које ће ове јесени највећим делом завршити у зимници овдашњег становништва.

М. Момчиловић

---------------------------------------------------------

Више ракије, мање пекмеза

Откупљивачи шљиве у лесковачком крају плаћају килограм осам до десет динара, због чега су воћари хладњачама предали незнатне количине. Већина се одлучује за ракију, јер се најлакше складишти, а временом добија на квалитету и цени. На подручју Јабланичког округа под шљивама је око 5.000 хектара, а сваки хектар донесе четири до пет тона рода. Овде се највише узгајају џенарика, домаћа шљива, црвена ранка, стенлеј и у мањем проценту чачанске селекције.

М. М.