Neće paradajz bez knjige

Leskovac – Za razliku od prethodnih godina, ovoga leta sa leskovačkog područja u Rusiju nije otišao ni kilogram paradajza. U Bugarsku je izvezeno 35 vagona ovog povrća, u Bosnu 30 vagona, u Sloveniju je otišlo simboličnih 1.400 kilograma paprike, koju, doduše, naši bliži i dalji susedi ni ranijih godina nisu mnogo tražili. Stao je izvoz kupusa, a ovih dana jedino se izvozi krompir, i to u Makedoniju.

Kako za „Politiku” objašnjava dr Miodrag Đorđević, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Leskovcu, razlog pada izvoza u Rusiju je u tome što su i Rusi počeli da primenjuju direktive Evropske unije i traže dokaze o ispitivanju ostataka pesticida u povrću.

– Svaki zemljoradnik moraće da vodi knjigu polja i knjigu zaštite bilja, u kojoj će biti navedeno vreme i vrsta hemijskog tretiranja biljke, koncentracija, doza i drugi relevantni podaci, a sve to moraće potpisom da potvrdi i overi stručno lice. Narednih godina biće sve teže izvesti povrće i voće, pa zato mi obučavamo poljoprivrednike za stručnu zaštitu bilja i za vođenje knjiga – kaže Đorđević.

Pored toga, smatra on, moraćemo da uvedemo red i u svim drugim oblastima, recimo cena, pri čemu navodi primer iz prošle godine:

– Dođe ruski šleper u Bošnjace i natovari paradajz po 35 dinara za kilogram. Dođe drugi, seljaci podignu cenu na četrdeset dinara, sledeći odveze paradajz po 45 dinara. Na kraju je cena dostigla iznos od 60 dinara, a onda su Rusi prestali da dolaze, pa su seljaci paradajz na kraju prodavali po pet dinara. Rusi ovde nemaju sa kim da sklope ugovor koji bi im garantovao ispravnost, kvalitet i cenu – ističe naš sagovornik.

Poljoprivredna stručna služba za sada izdaje fito uverenja za izvoz povrća i voća kojima se garantuje da su ti proizvodi zdravi, ali Rusi traže i dokaze o kontroli u toku proizvodnje. Po Đorđevićevim rečima, pored prošlogodišnje neprijatnosti sa cenama i zahteva o kontroli proizvodnje, na pad izvoza paradajza uticao je i smanjeni ovogodišnji rod ovog povrća koje će ove jeseni najvećim delom završiti u zimnici ovdašnjeg stanovništva.

M. Momčilović

---------------------------------------------------------

Više rakije, manje pekmeza

Otkupljivači šljive u leskovačkom kraju plaćaju kilogram osam do deset dinara, zbog čega su voćari hladnjačama predali neznatne količine. Većina se odlučuje za rakiju, jer se najlakše skladišti, a vremenom dobija na kvalitetu i ceni. Na području Jablaničkog okruga pod šljivama je oko 5.000 hektara, a svaki hektar donese četiri do pet tona roda. Ovde se najviše uzgajaju dženarika, domaća šljiva, crvena ranka, stenlej i u manjem procentu čačanske selekcije.

M. M.