Неуролог и морски ходочасник

Док је учио основе лекарског позива, др Зоран Антић, врхунски неуролог Клиничко-болничког центра "Др Драгиша Мишовић", није ни слутио да ће му, осим медицине, велике љубави постати равноправно и музика и једриличарство. Од 90 грчких острва једрилицом је обишао 87, имао је успешне наступе са КУД "Градимир", а основао је и народни оркестар "Свилен конац".

Када пожели да се одмори од свакодневних обавеза и рада са пацијентима, има обичај да окупи пријатеље, изнајми једрилицу и оде на романтично путовање грчким острвима. Овај доктор већ 15 година плови по морској пучини, сваког дана обилази пространства неких нових острва, а у улози морнара појављују се и др Душан Станојевић, директор ГАК "Народни фронт", професор Бранислав Александрић, управник Института за судску медицину, проф. Никола Рајковић, са Електротехничких факултета, али и друге угледне личности.

– Др Станојевић одлично зна грчки и обавезно први устаје ујутру, спреми нам доручак и тек нас онда буди. Сви лекари, професори и други пријатељи који једре са мном обожавају да певају и свирају, тако да обавезно носимо хармонику и уживамо у музици на отвореном мору. Знамо доста грчких песама, па и њих певушимо када обилазимо њихове клубове – нагласио је овај морски ходочасник, како га познаници најчешће зову.

Наш саговорник каже да Грци воле Србе и да никад нису доживели непријатности у овој земљи, јер се увек сви одушевљавају када чују одакле долазе. Раније је имао обичај да за седам дана пређе морски пут од Азурне обале до Атине, а пре две године је узео неплаћено одсуство и провео на мору два и по месеца.

– На сваком острву неког познајем, што много значи. Понекад крећемо једрилицом из Атине, прву ноћ проводимо на Суниону, где се налази изванредан Посејдонов храм, а затим једримо до острва Кејо, Сирос, Миконос, Парос, Наксос, Иос, Санторини, Фолеган... Прошле године смо путовали по Јонском мору обишавши, између осталих, Кефалонију и Итаку, као и Скорпиос, приватно острво покојног Аристотела Оназиса. Најдуже траје путовање до Крита, до 16 дана – казује др Антић.

На оваквим пропутовањима често долази и до непредвиђених ситуација. Малу, али одабрану дружину Срба често зна да заковитла неки јачи ветар, па два или три дана остају укотвљени на неком острву. Дешавало се и да их запљусну таласи високи по пет-шест метара, па су муку мучили да извуку живу главу. Некада се догађало да неко од "морнара" има мучнину, која дуго не пролази, а др Антић тешка срца признаје да су припаднице, условно речено, слабијег пола жилавије и да лакше подносе овакву врсту тегоба.

– Имамо такозвану бродску касу, где свако од нас убаци по 50 или 100 евра и од тога купујемо храну. Вечери проводимо у тавернама – додао је др Антић.

Као клинац, захваљујући музичком гену који је наследио од баке, вежбао је бас гитару и постао члан оркестра под провокативним именом – "Простатични каменци". Почетком седамдесетих прошлог века, преселио се у Београд и почео да свира народњаке у КУД "Градимир". Како каже, тада је "прешалтован" на контрабас, а касније је основао народни оркестар "Свилен конац"...

– Онда сам се оженио, добио двоје деце, запослио се у болници "Др Драгиша Мишивоћ" на Дедињу и упловио у озбиљнији део живота. Увек сам се трудио да оптимизам, радост и енергију коју сам стекао у дружењу са музичарима пренесем и на моје пријатеље, колеге, али и пацијенте. Први пут сам сео у кокпит једрилице тек са тридесетак година, кад сам упознао Душана Михаиловића, мог првог учитеља једрења. Са њим сам препловио Јадран, доживео велику олују и највеће таласе досад и у тој драматичној ноћи поклонио сам се мору дубоко га поштујући, истовремено осећајући нову животну радост – објаснио је, са смешком, овај свестрани

Ни бављење новинарством га није заобишло, па је писао кратке чланке о посетама грчким острвима у дневном листу "Данас", под псеудонимом "морски ходочасник", а касније и путописе у српском издању часописа "Yachting & sailing world".