Богољубових два милиона слова

Горњи Милановац – Иако ће, у новембру, ући у 80. годину, Богољуб Јовановић још не помишља да остави свој занат – хоби. А он је већ 45 година словорезац у камену, и то самоуки. Један је од ретких који нису устукнули пред савременим гравир-машинама. Иначе, пензију је стекао као стручњак за металске конструкције и прављење алата.

– Словорезац сам постао из љубави према мермеру крај којег сам одрастао, јер су ми и отац и брат имали радње за израду надгробних споменика. Мени је у том послу припао завршни део: да на избрушени мермер урезујем слова. Према евиденцији коју уредно водим, до данас сам длетом и чекићем у камен урезао близу два милиона слова – прича нам Богољуб.

Словорезачки занат је у изумирању, индустријска производња и машине замениле су веште руке мајстора. Покушао је Богољуб да многе младе научи словорезачком послу, али сви би, после краћег времена, одустајали, јер одговоран је то посао: погрешиш ли једно слово, мораш да мењаш плочу, а она кошта неколико стотина евра.

– Многима сам писао и текстове за споменике, а потом их урезивао. Један богати гастарбајтер је мој текст носио на оцену професору Филолошког факултета у Београду, и овај му је рекао да је мајстор Богољуб то боље срочио него што би и он, професор, успео – поносно истиче наш саговорник.

Многи каменоресци, произвођачи мермерног спомења, наручивали су да им Богољуб урезује епитафе, па је тако Богољуб урезивао и речи језика које није разумео, на споменицима који су наручени из Мађарске, Румуније, Италије, Немачке – код нас им је то испадало знатно јефтиније. Најрадије се, ипак, сећа 1974. године када је позван да, са још двадесетак словорезаца из Србије, уписује на споменике имена партизана палих у Срему. Било је то, каже, и такмичење словорезаца у брзини и издржљивости:

– Требало је уписати 9.000 имена и презимена, радило се ударнички по 16 сати дневно усред Фрушке горе. Плаћали су нам добро, али неки нису издржали, па су се одрицали зарађеног и напуштали посао. Остао сам до краја и проглашен најбржим словоресцем, јер сам имао просек од 400 дневно урезаних слова, а урезивао сам их читав месец.

Бошко Ломовић

-------------------------------------------

И „фића” као да је од камена

Богољуб Јовановић има још једну страст: пре 11 година је основао Удружење власника „фића“ и био први његов председник. Возач је више од пола века, а за то време је имао само два аутомобила. Свог првог „фићу“ возио је 19 година, а други га служи ево већ 32 године.