Москва неће да „притисне” Иран

Од нашег дописника
Москва, 11. септембра – Сједињене Америчке Државе су спремне да се одрекну планова о постављању противракетне одбране (ПРО) у Европи и пријема Украјине у НАТО уколико се Русија придружи земљама Запада у њиховим напорима да разоружају Иран и ако се активније укључи у војне операције у Авганистану. Москва на то није спремна, рекао је Сергеј Лавров, министар иностраних послова Русије, синоћ на састанку Валдајског клуба.

Међународни дискусиони клуб „Валдај” је годишња конференција на којој водећи експерти, политиколози и новинари из иностранства и Русије, којима је специјалност руска политика, економија и култура, разговарају о томе са председником, премијером и министром иностраних послова Русије. Није пракса да се извештава са тих скупова, али присутни обично испричају о чему се разговарало.

Утиске о разговорима са Лавровом медијима је пренео Александар Рар, председник немачког Друштва за спољну политику. Он је амерички захтев Москви формулисао речима: „Дајте, разоружајте Иран и борите се заједно с нама против талибана у Авганистану.”

Одговор Москве је, тврди Рар, био веома оштар: „Ви сте направили те грешке, ви морате и да их исправљате”, рекао је Лавров и додао: „Не мислим да ће те санкције одобрити Савет безбедности ОУН”, што заправо треба да значи да ће их Русија блокирати.

Председавајући заседања Валдајског клуба Сергеј Караганов такође тврди да се питање ПРО може сматрати решеним: „То је наша заједничка победа зато што је ПРО, онако како је замишљен, био неспособан и само је доприносио заоштравању односа у Европи.” По дискусијама на Валдајском клубу јасно је да се у руско-америчким односима може видети „дисбаланс разумевања”, каже Караганов.

„Дугме за ресетовање још није притиснуто. Свака од страна чека да позиције партнера ослабе због светске економске кризе”, сматра и Рар. Он додаје да се исто догађа и у односима Русије са европским земљама. Иако је руски председник Медведев предложио да се направи нова концепција европске безбедности још у јуну 2008, током посете Берлину, и мада је после рата са Грузијом потребу да се то уради признала већина чланица ЕУ, није урађено готово ништа.

„Моје колеге су изразиле једно опште мишљење – Европска унија није спремна да води нове преговоре. Почетком овог века Русија је била у успону, а сада све занима колико ће јака она изаћи из економске кризе. За сада у Европи не разумеју зашто би требало кварити кишобран безбедности који су створили НАТО и ЕУ и смишљати неке нове структуре.”

Љубинка Милинчић

--------------------------------------------------------

Ко ће бити следећи председник Русије

Владимир Путин не искључује могућност да се још једном, 2012. године, кандидује за председника Русије. На састанку Валдајског клуба он је, на питање да ли ће на предстојећим изборима конкурисати Медведеву, одговорио: „А зар смо ми конкурисали један другом 2008? Нећемо конкурисати ни 2012. Ми ћемо се договорити зато што смо ми људи исте крви и истих политичких погледа”, преноси премијерове речи амерички политиколог Николај Злобин. Политиколог Аријел Коен додаје још једну Путинову реченицу на ту тему: „Личне амбиције председника и премијера сведене су на нулу.”