Moskva neće da „pritisne” Iran

Od našeg dopisnika
Moskva, 11. septembra – Sjedinjene Američke Države su spremne da se odreknu planova o postavljanju protivraketne odbrane (PRO) u Evropi i prijema Ukrajine u NATO ukoliko se Rusija pridruži zemljama Zapada u njihovim naporima da razoružaju Iran i ako se aktivnije uključi u vojne operacije u Avganistanu. Moskva na to nije spremna, rekao je Sergej Lavrov, ministar inostranih poslova Rusije, sinoć na sastanku Valdajskog kluba.

Međunarodni diskusioni klub „Valdaj” je godišnja konferencija na kojoj vodeći eksperti, politikolozi i novinari iz inostranstva i Rusije, kojima je specijalnost ruska politika, ekonomija i kultura, razgovaraju o tome sa predsednikom, premijerom i ministrom inostranih poslova Rusije. Nije praksa da se izveštava sa tih skupova, ali prisutni obično ispričaju o čemu se razgovaralo.

Utiske o razgovorima sa Lavrovom medijima je preneo Aleksandar Rar, predsednik nemačkog Društva za spoljnu politiku. On je američki zahtev Moskvi formulisao rečima: „Dajte, razoružajte Iran i borite se zajedno s nama protiv talibana u Avganistanu.”

Odgovor Moskve je, tvrdi Rar, bio veoma oštar: „Vi ste napravili te greške, vi morate i da ih ispravljate”, rekao je Lavrov i dodao: „Ne mislim da će te sankcije odobriti Savet bezbednosti OUN”, što zapravo treba da znači da će ih Rusija blokirati.

Predsedavajući zasedanja Valdajskog kluba Sergej Karaganov takođe tvrdi da se pitanje PRO može smatrati rešenim: „To je naša zajednička pobeda zato što je PRO, onako kako je zamišljen, bio nesposoban i samo je doprinosio zaoštravanju odnosa u Evropi.” Po diskusijama na Valdajskom klubu jasno je da se u rusko-američkim odnosima može videti „disbalans razumevanja”, kaže Karaganov.

„Dugme za resetovanje još nije pritisnuto. Svaka od strana čeka da pozicije partnera oslabe zbog svetske ekonomske krize”, smatra i Rar. On dodaje da se isto događa i u odnosima Rusije sa evropskim zemljama. Iako je ruski predsednik Medvedev predložio da se napravi nova koncepcija evropske bezbednosti još u junu 2008, tokom posete Berlinu, i mada je posle rata sa Gruzijom potrebu da se to uradi priznala većina članica EU, nije urađeno gotovo ništa.

„Moje kolege su izrazile jedno opšte mišljenje – Evropska unija nije spremna da vodi nove pregovore. Početkom ovog veka Rusija je bila u usponu, a sada sve zanima koliko će jaka ona izaći iz ekonomske krize. Za sada u Evropi ne razumeju zašto bi trebalo kvariti kišobran bezbednosti koji su stvorili NATO i EU i smišljati neke nove strukture.”

Ljubinka Milinčić

--------------------------------------------------------

Ko će biti sledeći predsednik Rusije

Vladimir Putin ne isključuje mogućnost da se još jednom, 2012. godine, kandiduje za predsednika Rusije. Na sastanku Valdajskog kluba on je, na pitanje da li će na predstojećim izborima konkurisati Medvedevu, odgovorio: „A zar smo mi konkurisali jedan drugom 2008? Nećemo konkurisati ni 2012. Mi ćemo se dogovoriti zato što smo mi ljudi iste krvi i istih političkih pogleda”, prenosi premijerove reči američki politikolog Nikolaj Zlobin. Politikolog Arijel Koen dodaje još jednu Putinovu rečenicu na tu temu: „Lične ambicije predsednika i premijera svedene su na nulu.”