ДУШАН МАШИЋ

Једина имуна на притиске извршне власти, адвокатура, представља трн у оку свима који, злоупотребом судског поступка, покушавају да остваре неке своје циљеве.

Често се у медијима ставља знак једнакости између адвокатуре и мафије. Адвокати имају обавезу да свим људима пруже стручну правну помоћ, те то што поступају као браниоци у предметима тзв. организованог криминала не значи да оправдавају извршење најтежих кривичних  дела. Оспоравати ту обавезу адвоката исто је што и питати да ли лекари треба да пруже помоћ људима рањеним у тзв мафијашким обрачунима.

Много пута сам осетио немоћ у судници, а у последње време се у судници врло често поред осећања немоћи осетим и понижен и посрамљен јер својим присуством дајем легитимитет догађајима у судници. Политика на велика врата улази у суднице, судије и тужиоци, уплашени за егзистенцију, подлежу притисцима дневне политике. За суд постоје људи који су недодирљиви, које суд не сме да позове за сведоке а који јавно оптужују и свакодневно трују јавност разним неистинама и полуистинама. Немоћ суда се огледа у томе што нема храбрости да такве људе позове и пита одакле им таква сазнања. Хиљаду пута поновљена лаж постаје истина.
Адвокатура је ту немоћна.

Медији су, нажалост, постали оруђе у рукама својих финансијера који су моћ стекли на веома сумњив начин. Постали смо неми посматрачи коришћења како медија, тако и полиције и правосуђа, у сврху личног разрачунавања тих моћника са осталим људима. Адвокатура је ту немоћна.

Правосуђе све чешће као узор узима правила Хашког трибунала. Принцип "прво ћемо ухапсити човека, облатити га кроз медије, а касније ћемо тражити доказе" заживео је, нажалост, и у нашем правосуђу. Притвор постаје мера бруталне одмазде а не, како закон предвиђа, мера за несметано вођење кривичног поступка.

Поједини адвокати којима је адвокатура успутна станица између две политичке функције, а који су схватили да је политика далеко уноснија од адвокатуре, у служби својих партија у дневнополитичке сврхе често своје колеге адвокате који часно раде свој посао називају "адвокатима мафије". То само одсликава њихов карактер и понизност у жељи да се на тај начин додворе својим политичким шефовима који их касније богато награђују функцијама, становима, чланствима у разним управним одборима и осталим погодностима. Адвокатура је ту немоћна.

На крају, да би правосуђе објаснило своју немоћ пред уступцима дневној политици, немогућност да се оправда дужина трајања поступка због лоших оптужница које не нуде довољно доказа о кривици оптужених, прибегава се измишљању адвоката мафијаша који се користе недозвољеним средствима ради опструкције рада суда. Адвокат који поступа по закону и свим дозвољеним средствима брани клијента је пре свега добар професионалац а никако сарадник мафије како нас у последње време олако карактеришу. Одбранити се од оваквих оптужби које се свакодневно сервирају јавности је немогуће.