Ненадмашни краљ тениса

Кад би постојала лига шампиона за тенисере, првак би био Базел. Овако, истоименом фудбалском клубу, вишеструком швајцарском шампиону, чији је капитен наш Иван Ергић, преостаје да се и даље бори за превласт у домаћем првенству и што бољи утисак када игра у европским куповима. Да ли би било успешније да је на месту рецимо центарфора или пословође на средини терена Роже Федерер? Можда, уколико би се најбољи тенисер данашњице сналазио на фудбалском игралишту, у црвено-плавом Базеловом дресу, као на трави најузвишеније позорнице "белог спорта" Вимблдона, чији је петоструки узастопни победник (2003–2007).

Прст судбине га је дотакао када је имао 12 лета. Престао је да јури за фудбалском лоптом у дворишту куће у Минхеншатајну на тромеђи с Француском и Немачком, десетак минута од Базела, у којем је рођен 8. августа 1981. Потпуно се посветио тенису који га је занимао од шесте године. И није погрешио.   

Две деценије касније, светски спорт уопште има једну од највећих личности свих времена, којој се диве на свакој тачки кугле земаљске, а капу му скидају и славни претходници чије, изгледало је, несавладиве висине достиже као од шале. За Базелове навијаче је светија икона од било ког фудбалера. Земљаке толико испуњава поносом да су му у Гштату, где се традиционално одржава један од турнира непосредно по завршетку Вимблдона, после првог тријумфа у Свеенглеском клубу поклонили краву Жилијету која, наравно, даје алпско млеко.

"Не знам где ћу с њом. Сумњам да би јој било пријатно у мом стану. Можда је најбоље да остане у планини. Требало би и назвати је другачије", причао је Федерер док се с трибина заорио једногласни предлог да се Жилијета преименује у Вимблдон. О њој су бригу преузели организатори турнира на којем му је идуће године дарован дугачки музички рог.

Велика дела је наговестио у подмлатку. Са година 14 је био првак Швајцарске у свим узрасним категоријама. У излазној години као јуниор, 1998, био је најбољи на свету, победник престижног "Оранж боула", незваничног светског првенства за играче до 18 година, победник јуниорског Вимблдона и у синглу и у дублу, испоставило се један од четворице који су то успели и као сениори (Борг, Кеш, Едберг)...

Али, ретко би ко тада ставио руку у ватру да ће Федерер да буде толико велики. И у његовом случају се показало да рани радови не морају да буду пресликани касније, али само у почетку. Прву титулу на АТП турнирима освојио је тек с 20 година, у Милану 2001. Данас је лавина са Алпа незаустављива.

Израстао је у великог шампиона, раме уз раме с најславнијима у тениској историји, а од неких и за копље-два изнад. На Међународном првенству Аустралије, које се ових дана спрема у походе, тријумфовао је 2004, 2006. и 2007, а на Међународном првенству САД четири пута узастопце (2004–2007) што је после рата само он успео. С 12 "грен-слем" титула дели друго место са чувеним Аустралијанцем Ројом Емерсоном, а ове године има шансу да надмаши, чинило се, ненадмашног Американца Пита Сампраса који их има 14. Можда је и једина дилема у тенису ко је од њих двојице заиста најбољи свих времена, али за сада деле исту судбину да су шампиони без "Ролан Гароса".

У Федереровој ери, која званично непрекидно траје од 2. фебруара 2004, када је избио на прво место ранг-листе, појавио се као кост у његовом грлу Шпанац Рафаел Надал. Док је скиптар света у рукама швајцарског аса, он заслужено носи титулу краљ шљаке и не да љутом ривалу на трон париског турнира за "грен-слем".

Да буду набројани сви Федерерови подвизи, рекорди и трофеји потребан нам је подлистак, а други да поменемо награде којима га обасипају са свих страна што је доказ његове величине међу спортистима.

Прилично простора би заузело и писање о његовом добротворном раду, али наведимо да је Уницефов амбасадор добре воље од 2006, да је помогао унесрећенима после недавних катаклизмичних цунамија и урагана "Катрина", да је 2003. основао фондацију за помоћ деци Јужне Африке одакле је његова мајка Линета.

Отац Роберт је швајцарски Немац. Федерер и његова две године старија сестра Дијана су плод везе зачете на једном пословном путовању пошто је обоје родитеља радило у фармацеутским предузећима. Изабраница његовог срца и верни пратилац јесте Словакиња Мирослава Вавринец (29), бивша професионална тенисерка која се повукла 2002. због повреде стопала. Још нису венчани.

Ка брачној луци вероватно ће да заплове како се Федерерова ера буде ближила крају. Госпођица Вавринец нестрпљиво чека. Нестрпљиви су и његови највећи супарници. Неке је довео и на ивицу очаја па се с правом питају имали јој краја...