Излазак из Европе?

Војислав Коштуница је изјавом да ће, уколико Европска унија одлучи да пошаље своју мисију на Космет, бити практично стављен ван снаге Споразум о стабилизацији и придруживању и још једном отворио питање ко у Србији заиста жели у Европу, а ко не. Према истраживању Стратешког маркетинга, број оних који би гласали за прикључење ЕУ годинама варира веома мало, а у последње две се креће око 60 одсто са осцилацијом од плус – минус четири одсто. У првим годинама после промена, посебно од 2002. до 2004. тај проценат је ишао и до више од 70 одсто. Око 20 одсто популације још нема јасну одлуку да ли би учествовали на таквом референдуму и којој би опцији дало свој глас. Број оних који знају да су против прикључења ЕУ креће се око девет одсто са варирањем од плус – минус 3,5 одсто.

Мало је странака које су чланови европских партијских федерација. ДСС и Г17 плус су примљени у статусу придруженог члана у Европску народну партију; демохришћани – федерацију конзервативних, хришћанско-демократских и народних партија ЕУ. ДС је такође у статусу посматрача у Партији европских социјалиста, федерацији социјалдемократских, социјалистичких и лабуристичких партија ЕУ.

"Практично све европске земље су у Европској унији, или су на путу да уђу у њу, чак и бивше социјалистичке. У ранијим анкетама а и сада наши грађани су за улазак у ЕУ. И странке владајуће коалиције су оријентисане на ЕУ. То је и програмско опредељење владе", каже Душан Лазић, члан Форума за међународне односе и бивши дипломата. Он каже да у последње време има дилема у вези с политиком и спољном оријентацијом и то се повезује са статусом Косова и Метохије. "Због тога су се појавиле разлике у владајућој коалицији. Проевропски су оријентисане Демократска странка и Г17 плус, а Демократска странка Србије и Нова Србија условљавају и релативизују своју оријентацију, не доводећи директно у питање приступање ЕУ. Изван владајуће коалиције Српска радикална странка је против уласка у ЕУ из страначких потреба и интереса. Резерве у односу на СРС има и Социјалистичка партија Србије, док је Либерално-демократска партија за улазак у Европу".

Лазићево је уверење да "неке странке релативизирају нашу проевропску политику, јер нису дорасле деловању у проевропском друштву. Оне боље делају у ’посебним‘ околностима, јер су на то навикли. Њихова методологија више одговара ванредним околностима, које су супротне нормама, вредностима и достигнућима ЕУ и савременог европског развоја и тако секу грану на којој седимо", каже Лазић.

Милица Делевић, помоћник министра спољних послова за европске интеграције, каже да у овом тренутку док још нисмо потписали Споразум о стабилизацији и придруживању и не може тачно да се каже које су странке заиста за улазак у ЕУ а које не. "То ће се тачно знати када Србија стекне статус кандидата". Она каже да нико, па ни стари режим није оповргавао да треба ући у ЕУ. "Странке се код нас деле на оне које су проевропски оријентисане и које то нису. Али, после 2000. године ниједна странка па чак ни СРС нису биле против уласка у ЕУ јер би то било политичко самоубиство."

Милица Делевић објашњава да Србија има проблеме са Косовом и Хагом, да још нисмо ушли у процес за улазак у ЕУ, нити је земљама Балкана понуђено да уђу. "С друге стране, Европа нас стално условљава због наших проблема, а грађани то доживљавају као неоправдан притисак."

Лазић се чуди да постављамо услове за улазак у ЕУ а желимо да уђемо, док друге државе испуњавају све услове да би ушле. "Таква наша политика би могла да нанесе штету развоју земље и грађанима. Наша политика изгледа ми као нејасна и недоследна, без оријентације која је заснована на дугорочним интересима земље и грађана. Што пре изађемо из те конфузије биће – боље за нас. Јер, она се сада подређује унутрашњим потребама странака. Од односа снага на политичкој сцени Србије зависиће наша будућност."

Наша елита би требало да објасни шта значи улазак у ЕУ, а нарочито да објасни грађанима да правила понашања важе за све, уверена је Делевић.

Али, део интелектуалне елите мисли да у ствари у Србији и није направљен стварни рачун шта бисмо добили, а шта изгубили уласком у ЕУ. Тај став је, пре свега, последица разочараности због пропасти сопствених заблуда, јер се веровало да ће нас Европа пригрлити чим срушимо Слободана Милошевића и да нам неће бити испостављани никакви рачуни ни захтеви, а најмање да ће бити одузимано Косово.