Izlazak iz Evrope?

Vojislav Koštunica je izjavom da će, ukoliko Evropska unija odluči da pošalje svoju misiju na Kosmet, biti praktično stavljen van snage Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i još jednom otvorio pitanje ko u Srbiji zaista želi u Evropu, a ko ne. Prema istraživanju Strateškog marketinga, broj onih koji bi glasali za priključenje EU godinama varira veoma malo, a u poslednje dve se kreće oko 60 odsto sa oscilacijom od plus – minus četiri odsto. U prvim godinama posle promena, posebno od 2002. do 2004. taj procenat je išao i do više od 70 odsto. Oko 20 odsto populacije još nema jasnu odluku da li bi učestvovali na takvom referendumu i kojoj bi opciji dalo svoj glas. Broj onih koji znaju da su protiv priključenja EU kreće se oko devet odsto sa variranjem od plus – minus 3,5 odsto.

Malo je stranaka koje su članovi evropskih partijskih federacija. DSS i G17 plus su primljeni u statusu pridruženog člana u Evropsku narodnu partiju; demohrišćani – federaciju konzervativnih, hrišćansko-demokratskih i narodnih partija EU. DS je takođe u statusu posmatrača u Partiji evropskih socijalista, federaciji socijaldemokratskih, socijalističkih i laburističkih partija EU.

"Praktično sve evropske zemlje su u Evropskoj uniji, ili su na putu da uđu u nju, čak i bivše socijalističke. U ranijim anketama a i sada naši građani su za ulazak u EU. I stranke vladajuće koalicije su orijentisane na EU. To je i programsko opredeljenje vlade", kaže Dušan Lazić, član Foruma za međunarodne odnose i bivši diplomata. On kaže da u poslednje vreme ima dilema u vezi s politikom i spoljnom orijentacijom i to se povezuje sa statusom Kosova i Metohije. "Zbog toga su se pojavile razlike u vladajućoj koaliciji. Proevropski su orijentisane Demokratska stranka i G17 plus, a Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija uslovljavaju i relativizuju svoju orijentaciju, ne dovodeći direktno u pitanje pristupanje EU. Izvan vladajuće koalicije Srpska radikalna stranka je protiv ulaska u EU iz stranačkih potreba i interesa. Rezerve u odnosu na SRS ima i Socijalistička partija Srbije, dok je Liberalno-demokratska partija za ulazak u Evropu".

Lazićevo je uverenje da "neke stranke relativiziraju našu proevropsku politiku, jer nisu dorasle delovanju u proevropskom društvu. One bolje delaju u ’posebnim‘ okolnostima, jer su na to navikli. Njihova metodologija više odgovara vanrednim okolnostima, koje su suprotne normama, vrednostima i dostignućima EU i savremenog evropskog razvoja i tako seku granu na kojoj sedimo", kaže Lazić.

Milica Delević, pomoćnik ministra spoljnih poslova za evropske integracije, kaže da u ovom trenutku dok još nismo potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i ne može tačno da se kaže koje su stranke zaista za ulazak u EU a koje ne. "To će se tačno znati kada Srbija stekne status kandidata". Ona kaže da niko, pa ni stari režim nije opovrgavao da treba ući u EU. "Stranke se kod nas dele na one koje su proevropski orijentisane i koje to nisu. Ali, posle 2000. godine nijedna stranka pa čak ni SRS nisu bile protiv ulaska u EU jer bi to bilo političko samoubistvo."

Milica Delević objašnjava da Srbija ima probleme sa Kosovom i Hagom, da još nismo ušli u proces za ulazak u EU, niti je zemljama Balkana ponuđeno da uđu. "S druge strane, Evropa nas stalno uslovljava zbog naših problema, a građani to doživljavaju kao neopravdan pritisak."

Lazić se čudi da postavljamo uslove za ulazak u EU a želimo da uđemo, dok druge države ispunjavaju sve uslove da bi ušle. "Takva naša politika bi mogla da nanese štetu razvoju zemlje i građanima. Naša politika izgleda mi kao nejasna i nedosledna, bez orijentacije koja je zasnovana na dugoročnim interesima zemlje i građana. Što pre izađemo iz te konfuzije biće – bolje za nas. Jer, ona se sada podređuje unutrašnjim potrebama stranaka. Od odnosa snaga na političkoj sceni Srbije zavisiće naša budućnost."

Naša elita bi trebalo da objasni šta znači ulazak u EU, a naročito da objasni građanima da pravila ponašanja važe za sve, uverena je Delević.

Ali, deo intelektualne elite misli da u stvari u Srbiji i nije napravljen stvarni račun šta bismo dobili, a šta izgubili ulaskom u EU. Taj stav je, pre svega, posledica razočaranosti zbog propasti sopstvenih zabluda, jer se verovalo da će nas Evropa prigrliti čim srušimo Slobodana Miloševića i da nam neće biti ispostavljani nikakvi računi ni zahtevi, a najmanje da će biti oduzimano Kosovo.