Без парадајза не ваља

O црном парадајзу ништа овом приликом, иако су после шест година испитивања на плантажама у Алмерији у Шпанији успели да га одгаје, да буде баш као и онај оригинални са Галапагоса. Па на шта би нам личила чорба? Црна?

Боље нека буде црвена као и до сада, са ноклицама, кромпиром, тестенином, како ко воли. А може и празна, па уз коцкице хлеба препеченог…Парадајз је стигао из Средње Америке (неки, међутим, тврде из Јужне), а у Европу је донет после колонизације Америке. У почетку се користио као украсно биље и на њега се гледало са сумњом, јер се мислило да је отрован. Од 18. века има га доста у земљама Европе, а највише га у тањиру имају Италијани и медитерански народи. Иако је сезонско поврће и плодови се беру од маја до октобра, на пијацама и у пиљарама црвени се током целе године, пре свега, захваљујући пластеницима и стакленицима. У новије време увози се из приморских земаља.

Претпоставља се да сваки човек код нас у просеку поједе око 30 килограма парадајза, јер црвени сјајни плодови заврше исецкани у салати, кувани у чорби или супи, пржени као додатак уз месо… или на полици у шпајзу, у флаши, тегли, као сок, кечап. Може да буде и облог за болно место које би требало „хладити” или маска за ублажавање бубуљица.

Парадајз се препоручује за јачање одбрамбеног система организма, дијеталну исхрану због тога што је хранљив, а нискокалоричан. Садржи јак антиоксиданс ликопен, а они који га сматрају леком побрајају десетине болести које се могу њиме „лечити”. Мада уз неке бољке не прија ни под разно. Ипак, добро је у сваком случају то што током прераде парадајз не губи главне састојке који га чине корисним, па ко га воли и једе, нека навали.

Рецепт 1:

Вратимо се у кухињу. Због чорбе, која се кува тако што се у литар воде стави килограм ољуштеног и исецканог зрелог парадајза, мала главица црног лука исечена на четвртине, лишће целера, со и зачин од поврћа. Ко воли може да дода и једну шаргарепу и још неко поврће. Углавном, после пола сата кувања поврће се процеди, пропасира или измиксира у блендеру, на највећој брзини, да добро разбије семенке парадајза те се врати у ону воду од кувања. Направити запршку од уља и кашике брашна, налити је пропасираним парадајзом, долити још пола литре воде и чекати да прокључа. У чорбу се дода пиринач, мрвице од теста (једно јаје, мало соли и шоља брашна који се умесе у тврдо тесто и рендају у чорбу), кувани кромпир исецкан на коцкице, тестенине свих боја и облика…

Рецепт 2:

Пржени парадајз којим се преливају тестенине припрема се тако што се три-четири крупна парадајза ољуште, исецкају на коцкице и ставе у тигањ са маслиновим уљем да се прже. Дода се кашичица зачина од поврћа, босиљак или оригано (или оба), мало соли, бибера, и више ништа не радити. Понајмање мешати, тврде искусне домаћице, уместо тога само с времена на време протрести тигањ и пржити док не уври сав сок а парадајз буде пржен и густ. Дакле, после двадесетак минута. И то је то. Скувати тестенине, по њима сипати пржени парадајз и одозго посути пармезан. Вино по вољи. Па да не сметамо…

Р. Поповић