Породица Рајковић из Милошевца

Катарина Дешић-Рајковић зачела је традицију хранитељства у овој породици, а њеним стопама пошла је најпре њена снаја Славка, а сад и унука Зорица која са својим супругом одлази редовно на обуку. Катарина, једна од најстаријих хранитељица у Милошевцу, има 80 година, из очију јој сија љубав за децу коју је одгајила и од њих направила људе. Ова намучена старица, пореклом из Окучана, у Другом светском рату била је жртва мучења и злостављања у логору где су јој храном и инјекцијама убризгали средство за трајни стерилитет. Након рата удала се, а судбина је довела у Милошевац. Код мужа је затекла пасторка, али то јој није било довољно, па је одлучила да прихвати неко незбринуто дете из Центра, које ће баш она однеговати од пелена. Тако је почело и траје 55 година. За то време Катарина је у почетку сама, а касније уз помоћ снаје, супруге од пасторка, однеговала двадесеторо деце и са свима је и данас у контакту. За њих је она и даље "мама" или "нана", а они су њена деца. Ова времешна старица памти имена све деце која су одрасла у њеној кући, али, за дивно чудо, зна чак и имена њихове деце, мужева, жена... Нема детета о коме не зна све – како и где живе, где раде, да ли су здрави, имају ли проблеме...

– Жеља да имам своје дете била је пресудна, а њих сам третирала као своје. Од малих ногу сам их купала, хранила. Срећна сам била да имам за кога да кувам, да им намештам кревет, да идем у школу на родитељске састанке. Нисам их делила и одвајала, сви су ми били исти. Најтеже ми је било кад су одлазили својим путем, али тешило ме је то што су на неки начин увек са мном – прича Катарина док дрхтавим рукама гледа слике " своје деце" и њихових породица док се присећа наглас, какав је ко био као дете…

Кад смо ушли запахнуо нас је мирис недељног ручка, али и топлина окупљања код огњишта. Сви су ту – три генерације –њихова деца и деца о којој брину. Код Рајковићевих затекли смо, додуше, само четворогодишњег Саву који је ту од два месеца, доведен је из "Звечанске" где је, практично, од рођења. Мајка га повремено виђа у Центру, он зна да она постоји, прича о њој. О њему највише брине најмлађа хранитељица у овој породици унука Зорица, тридесетпетогодишња, мајка троје деце, Бојана, Бојане и Ивана. Катаринин штићеник Неша који има 12 година, тренутно је у Грчкој, у једној породици коју за распуст посећује већ трећу годину и која га је прихватила кроз програм "Усвојење на даљину" у сарадњи са милошевачким центром.

– Као бака Катарина и ја ћу до старости да се посвећујем незбринутој деци, наставићу породичну традицију. Ово не доживљавам као посао већ као лично задовољство, иако имам своје троје деце. Очекујем да од те деце створим здраве и способне људе, а себи пријатеље – прича за "Политику" Зорица Рајковић.

На крају посете породици Рајковић, прелиставамо свеску посета у коју се уписују радници Центра који прате развој деце, али и други бројни посетиоци – новинари, хуманитарне делегације, студенти... Издвајамо једну поруку коју је написала студенткиња Бундало Бранка: