МИЛОШ ВАСИЋ

За разлику од држава бивше Југославије, организовани криминал на том терену никада се није раздруживао и то је до сада била и остала његова главна предност. Наиме, криминалци немају никакве верске или националне предрасуде: одувек, без обзира на наше ратове, криминалци су се разумели одлично и сарађивали без проблема, иако су сви редом пуштали "патриотске" звуке и правили се родољуби, патриоти и домољуби. То је зато што је "патриотизам прво уточиште ниткова", како је то лепо објаснио амерички писац Емброуз Бирс још почетком прошлог века. Па смо тако имали до дана данашњег вечито пријатељство Легије Улемека и Хрвоја Петрача (и још неких ликова са обе стране), а на тему заједничког подухвата – шверца хероина. То је само један пример, има их онолико. А сви су код куће онолики патриоти и бусају се у прса јуначка и домољубна, витез до витеза. Објашњење је јасно: ко је у стању да опљачка, протера или убије свог комшију само зато што је комшија друге вере или нације – тај је у стању да учини и све друго; то је дно сваке људскости и морала.

Организовани криминал феномен је из области политичке економије. Србија – као и остале балканске државе – налази се на кључној линији комуникација Исток – Запад и натраг. То значи да је пуки транзит робе од виталног значаја за те државе индустрија сама по себи. За огромну и нервозну наркоманску популацију Европске уније хероин је роба од виталног значаја – и више од тога: врхунска органска потреба, нешто за шта ће учинити све. То хероинске зависнике чини идеалним тржиштем: њихова потражња стабилна је и високо мотивисана; шта ћете боље?

Задржаћемо се на хероину, јер је кључни сегмент у целом комплексу организованог криминала: има највишу профитну стопу, поред поменуте стабилне и бројчано велике потражње. То га чини инвестицијски најпривлачнијим. Наиме, кокаин је дрога богатих и потражња му је нестабилна; оружје је политички условљена роба, а црно тржиште оружја ионако је упропашћено распадом Варшавског пакта чији су вишкови и даље доступни по дампиншким ценама. Трговина људима има значајно нижу профитну стопу, а у последње време није хигијенска, јер је постала приоритет за Европску унију. Цигарете су мање-више сведене у легалне оквире, а после аугзбуршке истраге (која још траје и оптужнице тек следе) шверц цигарета постаће главно фискално питање Европске уније, али и преосталих европских земаља: ипак је реч о пореској штети од десетак милијарди евра до сада.

Хероин је, дакле, најбоља илустрација и суштински проблем Југоисточне Европе. Организовани криминал има разне изворе прихода, али хероин је најбољи; нема тог рекета, илегалног оружја, крадених аутомобила или проституције који би могли да конкуришу висином профитне стопе. Тога су били свесни и наши бивши господари: зашто би иначе чували оних 660 килограма чистог хероина у сефовима Државне безбедности?

Треба, дакле, пратити статистике заплене хероина, заплењене количине множити са десет, па се онда питати где су паре од незаплењене дроге завршиле. Већим делом, наравно, код дилера у Европској унији, али добрим делом и овде, код логистичара који омогућавају пролазак хероина и уредно се уграђују. Све остало можемо да занемаримо, јер је хероин најбитнији. То је јасно нашим гангстерима-патриотима; а да ли је јасно и нашим државама?