Чавес постаје опасан

Венецуела је тренутно највећи купац руског оружја у Јужној Америци. Венецуела ради и на формирању одбрамбеног војног савеза на том континенту, по узору на НАТО. Венецуела све више постаје „извозник нестабилности” у очима Вашингтона.

Дакле, најава председника Венецуеле Хуга Чавеса да ће његова земља добити од Русије савремено наоружање у вредности од преко две милијарде долара сигурно није одушевила Вашингтон, који природно сматра да је продаја оружја истовремено и продаја политичког утицаја.

За САД је понашање Венецуеле зато и „више од неугодности”, посебно у контексту чињенице да је Венецуела једна од највећих светских извозница нафте.

У Пентагону сматрају да су венецуеланске куповине руског наоружања „нешто што превазилази један разуман одбрамбени став”.

Американци су доста забринути и то што Каракас показује заинтересованост да цену своје нафте обрачунава у еврима уместо у доларима и што нуди Техерану америчке борбене авионе Ф-16, које је својевремено Венецуела купила од САД.

Истина, то је већ донекле и застарела верзија тог авиона, јер су 14 тих летелица старе 26 година, али Иранцима би тај апарат могао да послужи у разне сврхе, од копирања технологије до употребе на разне начине.

Иако уговор о продаји америчких авиона Венецуели забрањује препродају тих апарата другим државама, Чавес се на то много не обазире. Од када су 15. маја 2006. године САД увеле ембарго на испоруке наоружања Венецуели, Чавес назива Америку „тигром од папира” и „немоћном империјом”.

Доласком Барака Обаме у Белу кућу чинило се да ће антиамеричка реторика Каракаса мало ослабити, заправо то се и збило, али није и потрајало. Чавес је уверен да га Вашингтон жели свргнути са власти и убрзано се наоружава.

Наиме, још 2005. године Каракас је поручио 100.000 руских аутоматских пушака АК-103, годину дана касније поручена су 53 руска хеликоптера Ми-17, Ми-26 и Ми-35, као и 24 борбена авиона Су-30.

Планирана је изградња фабрике муниције у Маракају, руски борбени авиони стигли су у венецуеланске базе у Либертадор и Пало Негро.

(/slika2)Затим је и руски стратешки бомбардер Ту-160 стигао у Венецуелу и мало летео дуж морске обале, а у воде те земље стигла је и руска нуклеарна крстарица „Петар Велики”.

Сада председник Чавес најављује куповину руских тенкова, Т-80 или Т-90, као и руског ПВО система С-300.

Венецуела има мали број тенкова, 81 тенк француског типа АМХ-30, од ПВО система већ има осам руских „Тор-М-1” у саставу копнене војске и један „Тор-М-1” у систему ПВО ратног ваздухопловства.

Заинтересована је и за куповину руских класичних подморница, што ће све ову земљу претворити у пету војну силу у Јужној Америци. Каракас има под оружјем укупно 115.000 људи, а војни рок је селективно дуг и до 30 месеци.

(/slika3)Хуго Чавес покушава да створи војни савез са још неколико других јужноамеричких држава, све у оквиру трговинске организације „Меркосур”, коју чине Аргентина, Бразил, Уругвај и Парагвај.

Боливија, Чиле, Колумбија, Еквадор и Перу имају статус придружених чланица.

Бразил и Чиле већ су одбили ту идеју Каракаса, Боливија је подржава, док је Аргентина прво била расположена за тесну војну сарадњу да би сада мало ретерирала око тога.

Заправо, Венецуела настоји да промовише доктрину асиметричног ратовања за супротстављање интервенцији са стране.

За Чавеса то је нека врста НАТО-а у Јужној Америци, војни савез са јединственом доктрином и организацијом. И са руским оружјем.

 За Вашингтон то је стратешки изазов у сфери досадашњег искључивог америчког утицаја. Јер, Америка се није одрекла Монроове доктрине „Америка Американцима”. Чавес постаје опасан.