Фронт отпора сажимању школа

Зрењанин – Невладина организација Центар за развој цивилног друштва (ЦРЦД), која делује у Зрењанину, огласила се саопштењем у коме тврди да предложена рационализација у школству води гашењу наставе на језицима мањина. „Спајање, односно укидање појединих разреда је кршење Устава Србије по коме се достигнути ниво људских и мањинских права не може смањивати, а сви супротни кораци могу довести до асимилације мањина”, упозорено је из ЦРЦД.

Начелник Школске управе у Зрењанину Станиша Бањанин, изјавио је за наш лист да невладине организације претерују у критикама рационализације школства.

– Они тврде да се спајају, односно укидају разреди. Нема говора о укидању ни прескакању разреда. Тамо где је број деце мали, ученици више разреда ће наставу похађати у једном одељењу – објаснио нам је Бањанин у разговору који смо обавили неколико дана пре него што је због здравствених тегоба, изазваних стресом, доспео на кардиолошко одељење зрењанинске болнице. Пре тога, родитељи ђака ОШ „Јован Цвијић” организовали су протесте због смањивања броја одељења петог разреда, сумњајући да је реч о самовољи управо начелника зрењанинске Школске управе.

Јене Карл, директор овдашње ОШ „Соња Маринковић”, каже за наш лист да у овој школи на мађарском језику наставу похађа 110 ђака. – Било је предложено да се обави спајање другог и трећег разреда са по четири, односно седам ученика, али су се родитељи побунили и запретили да ће децу исписати из школе, па нам је дозвољено да наставимо по старом. Сличних проблема има и у нашим подручним школама. Примера ради, у Михајлову је предвиђено спајање првог и трећег и другог и четвртог разреда због малог броја ученика, али се родитељи и тамо противе јер ће већ догодине за четврти разред бити довољно ученика – каже директор Јене.

Како смо чули од председника Савета МЗ Михајлово Ервина Павловича, из овог села је послата петиција Покрајинском секретаријату за образовање и Школској управи у Зрењанину, којом се тражи да се четврти не спаја са нижим разредима.

Незадовољство родитеља ученика постоји и у Лукином Селу, где је предвиђено спајање првог и трећег и другог и четвртог разреда за ученике који наставу похађају на мађарском језику. Иначе у овом селу, као и у многим школама на северу Баната где је српско становништво у мањини, сва деца која уче на српском од првог до четвртог разреда иду у једно одељење, али због тога није било противљења.

Укупно узевши, препоруке и упутства из Министарства у вези са рационализацијом мреже школства у Зрењанину углавном се не спроводе, мада су директори упозорени да ће све „вишкове одељења” школе морати саме да финансирају. Недавно је Ендру Дороги, који је у градском одбору Г17 плус задужен за односе са јавношћу, посредством локалне телевизије, поручио руководиоцима овдашњих образовних установа да не слушају упутства Министарства просвете, него да раде по својој савести и жељи родитеља ученика!

Мирослав Самарџић, политиколог и аналитичар, који се готово три деценије бави понајвише правима мањина, каже за наш лист да спајање одељења са малим бројем ђака не значи укидање стечених права, јер је правни стандард за одвијање наставе на језицима мањина најмање 15 ученика у једном одељењу.

– То што егзистирају и мања одељења, није нечије право, већ израз добре воље оних који то омогућавају. Право на образовање имају припадници и мањинског и већинског народа, а будући да се спајају и одељења која наставу похађају на српском језику, јасно је да није реч о дискриминацији мањина – каже Самарџић и наглашава да инструкција ММФ-а у вези са рационализацијом школства није имала у виду етничку специфичност Војводине.