„Боинг” или „Ербас”

Како који директор дође на чело националне авиокомпаније, прво што изјави јесте да ће приоритет „Јата” бити куповина нових летелица. И тако већ годинама. А помака нема. Путници се возе авионима на чијим крилима се одврћу шрафови.

Тако ће, по свему судећи, бити све док држава као власник компаније не преломи и јасно не каже да је коначно дошло време за набавку нових авиона. Питање је само – од којих пара. И – од ког произвођача?

Паре нису проблем, јер их – нема. То отворено признају у „Јату” и у Министарству за инфраструктуру. Изгледа, међутим, да то уопште не узбуђује потенцијалне продавце. Тако су представници америчког „Боинга” ових дана боравили у Србији, наводно да би одржали процедуралне састанке с челним људима националног авиопревозника и надлежног министарства.

Предводио их је директор продаје за Европу и Русију. Дакле, кључни човек „Боинга” задужен за продају авиона. Али, према ономе што се могло чути у „Јату” и Министарству за инфраструктуру, дошао је да би с министрима и директорима необавезно проћаскао и попио кафу и то на само два-три дана пре седнице на којој би влада требало да донесе одлуку о будућности „Јата”.

Да није било баш све необавезно постало је јасно када је после сусрета директором „Боинга” министар Милутин Мркоњић рекао да је држава заинтересована да се амерички произвођач, „оног момента када до тога дође”, укључи у преговоре о обнављању флоте. Додао је и да „Влада Србије подржава активности ’Боинга’”, као и да „Министарство инфраструктуре очекује да се дугогодишња сарадња са овим произвођачем појача”. Министар је пре седнице владе саопштио свој став.

Проблем је, међутим, што је Србија 1998. године „Ербасу” уплатила 23,5 милиона долара депозита, јер је намеравала да од њега купи осам летелица. Ако би најављена дугорочна сарадња са „Боингом” била крунисана куповином његових авиона, држава би изгубила 23,5 милиона долара народних пара.

Поред тога таква одлука могла би да отежа приближавање Србије Европској унији, јер Србија одустаје од куповине европског авиона и опредељује се за амерички. Постоји, међутим, могућност да „Боинг”, под условом да се заиста озбиљно укључи у игру, у договору са „Ербасом” спаси наше паре, али је та прича за сада само у домену спекулације и вероватно је у јавност пустио онај који је успешно у медије убацио причу о доласку „Боинговог” директора продаје у Београд у „незваничну посету”.

У сваком случају, онај ко буде одлучивао о томе чије ће авионе држава купити, неће имати нимало лак задатак. Мораће да балансира између Европске уније и Америке, али – очигледно је – и између домаћих лобиста.