Kлиматски маратон

Како се приближава децембарски самит УН о клими у Копенхагену, најављен као „последња шанса за спас планете”, све је већи притисак да се он заврши са успехом, али истовремено стижу упозорења да нема места претераном оптимизму и да скуп у граду Ханса Кристијана Андерсена вероватно неће личити на бајку.

У два угледна британска медицинска часописа јуче су објављени апели десетине лекара, од Аустралије до Америке, који су колегама широм света поручили да притисну политичаре како би схватили да је глобално загревање највећа претња здрављу човечанства у овом веку. „Најгоре ће бити сиромашнима, али нико неће бити поштеђен”, упозорили су у писму које је објављено у „Лансету” и „Британском медицинском журналу”.

Иако се о Копенхагену причало као о месту које ће изнедрити наследника Протокола из Кјота (истиче 2012), сада се све чешће говори о „могућем оквиру за споразум”.

Супротстављени интереси, мало преосталог времена и компликован документ на 200 страна са много заграда, то јест спорних тачака, озбиљно су довели у питање успех  предстојећег климатског маратона. Дванаестодневном скупу који ће се у Копенхагену одржати од 7. до 18. децембра претходи неколико важних састанака који на дневном реду такође имају климатске промене.

Шеф британске дипломатије Дејвид Милибанд упозорио је прошле седмице на „реалну опасност да се Копенхаген не заврши позитивно”.

Најновија сазнања „Гардијана” указују на озбиљан јаз између Европске уније и Обамине администрације око структуре новог међународног споразума.

Влада САД наводно није спремна да гради нови протокол на темељима овог постојећег и припрема потпуно нови систем обрачунавања потребног смањења штетних емисија, пише лондонски лист.

Бушова влада се отворено дистанцирала од Протокола из Кјота, који је развијеним земљама ограничио емисије шест најштетнијих гасова до 2012, уз могућност да велики загађивачи купују квоте кад пробију границу. САД су једина индустријализована земља која га није ратификовала.

Од Обаме се, међутим, очекује много, јер је борбу против климатских промена истакао као један од приоритета.

За успех предстојећег самита забринут је и генерални  секретар УН Бан Ки Мун. Он ће следећег уторка у Њујорку бити домаћин шефовима стотину држава на великом скупу који је такође посвећен клими. Бан је прекјуче поручио лидерима да је у њиховим рукама „будућност читавог човечанства”. Он сматра да је најважније да се премости неповерење између богатих и сиромашних земаља и полаже велике наде у овај и још један важан скуп на коме ће климатске промене бити високо на дневном реду, а то је самит Г-20 у Питсбургу.

Помак се очекује пре свега у погледу финансирања. Генерални секретар УН верује да високоразвијене земље имају „моралну обавезу” да обезбеде потребна средства сиромашнима, како за прелазак на „зелене” технологије тако и за борбу са последицама глобалног загревања. Циљ је да се емисије гасова са ефектом стаклене баште драстично смање, а ако не почну да опадају за шест година, мале су шансе да ће се пораст глобалне температуре зауставити на два степена, што је по оцени стручњака критична тачка и све преко тога носи катастрофалне последице за човечанство.

Проблем је, пре свега, економски и политички – како присилити земље у развоју да смање емисије угљен-диоксида, када Индија, на пример, по процени стручњака, мора да оствари раст од најмање девет одсто да би током две или три деценије обезбедила струју за 40 одсто домаћинстава која је тренутно немају.

Протокол из Кјота није обавезивао државе у развоју, од којих су неке попут Кине и Индије у међувремену избиле међу највеће загађиваче.

Пекинг је најавио да ће на самиту УН у Њујорку представити нови план за борбу против глобалног загревања, „у складу са својим нивоом развоја и практичним способностима”, а Јапан је изашао са врло амбициозним циљем који треба да послужи као подстицај осталима. Нови премијер Јукио Хатојама обећао је смањење штетних емисија за 25 одсто у односу на 1990.