Klimatski maraton

Kako se približava decembarski samit UN o klimi u Kopenhagenu, najavljen kao „poslednja šansa za spas planete”, sve je veći pritisak da se on završi sa uspehom, ali istovremeno stižu upozorenja da nema mesta preteranom optimizmu i da skup u gradu Hansa Kristijana Andersena verovatno neće ličiti na bajku.

U dva ugledna britanska medicinska časopisa juče su objavljeni apeli desetine lekara, od Australije do Amerike, koji su kolegama širom sveta poručili da pritisnu političare kako bi shvatili da je globalno zagrevanje najveća pretnja zdravlju čovečanstva u ovom veku. „Najgore će biti siromašnima, ali niko neće biti pošteđen”, upozorili su u pismu koje je objavljeno u „Lansetu” i „Britanskom medicinskom žurnalu”.

Iako se o Kopenhagenu pričalo kao o mestu koje će iznedriti naslednika Protokola iz Kjota (ističe 2012), sada se sve češće govori o „mogućem okviru za sporazum”.

Suprotstavljeni interesi, malo preostalog vremena i komplikovan dokument na 200 strana sa mnogo zagrada, to jest spornih tačaka, ozbiljno su doveli u pitanje uspeh  predstojećeg klimatskog maratona. Dvanaestodnevnom skupu koji će se u Kopenhagenu održati od 7. do 18. decembra prethodi nekoliko važnih sastanaka koji na dnevnom redu takođe imaju klimatske promene.

Šef britanske diplomatije Dejvid Miliband upozorio je prošle sedmice na „realnu opasnost da se Kopenhagen ne završi pozitivno”.

Najnovija saznanja „Gardijana” ukazuju na ozbiljan jaz između Evropske unije i Obamine administracije oko strukture novog međunarodnog sporazuma.

Vlada SAD navodno nije spremna da gradi novi protokol na temeljima ovog postojećeg i priprema potpuno novi sistem obračunavanja potrebnog smanjenja štetnih emisija, piše londonski list.

Bušova vlada se otvoreno distancirala od Protokola iz Kjota, koji je razvijenim zemljama ograničio emisije šest najštetnijih gasova do 2012, uz mogućnost da veliki zagađivači kupuju kvote kad probiju granicu. SAD su jedina industrijalizovana zemlja koja ga nije ratifikovala.

Od Obame se, međutim, očekuje mnogo, jer je borbu protiv klimatskih promena istakao kao jedan od prioriteta.

Za uspeh predstojećeg samita zabrinut je i generalni  sekretar UN Ban Ki Mun. On će sledećeg utorka u Njujorku biti domaćin šefovima stotinu država na velikom skupu koji je takođe posvećen klimi. Ban je prekjuče poručio liderima da je u njihovim rukama „budućnost čitavog čovečanstva”. On smatra da je najvažnije da se premosti nepoverenje između bogatih i siromašnih zemalja i polaže velike nade u ovaj i još jedan važan skup na kome će klimatske promene biti visoko na dnevnom redu, a to je samit G-20 u Pitsburgu.

Pomak se očekuje pre svega u pogledu finansiranja. Generalni sekretar UN veruje da visokorazvijene zemlje imaju „moralnu obavezu” da obezbede potrebna sredstva siromašnima, kako za prelazak na „zelene” tehnologije tako i za borbu sa posledicama globalnog zagrevanja. Cilj je da se emisije gasova sa efektom staklene bašte drastično smanje, a ako ne počnu da opadaju za šest godina, male su šanse da će se porast globalne temperature zaustaviti na dva stepena, što je po oceni stručnjaka kritična tačka i sve preko toga nosi katastrofalne posledice za čovečanstvo.

Problem je, pre svega, ekonomski i politički – kako prisiliti zemlje u razvoju da smanje emisije ugljen-dioksida, kada Indija, na primer, po proceni stručnjaka, mora da ostvari rast od najmanje devet odsto da bi tokom dve ili tri decenije obezbedila struju za 40 odsto domaćinstava koja je trenutno nemaju.

Protokol iz Kjota nije obavezivao države u razvoju, od kojih su neke poput Kine i Indije u međuvremenu izbile među najveće zagađivače.

Peking je najavio da će na samitu UN u Njujorku predstaviti novi plan za borbu protiv globalnog zagrevanja, „u skladu sa svojim nivoom razvoja i praktičnim sposobnostima”, a Japan je izašao sa vrlo ambicioznim ciljem koji treba da posluži kao podsticaj ostalima. Novi premijer Jukio Hatojama obećao je smanjenje štetnih emisija za 25 odsto u odnosu na 1990.