Отопљење на танком леду

Крињица, септембра – У леденој дворани зимског центра на југу Пољске, око две хиљаде домаћих навијача снажним аплаузом је поздравило младу хокејашку репрезентацију Русије и легендарног голмана Владислава Третјака (по многима најбољег чувара мреже у историји овог спорта, сада председника хокејашког савеза Русије), а затим је здушно тапшало руској химни – у ствари свечаној песми Совјетског Савеза, државе коју већина грађана Пољске сматра окупатором. Да је неко ко не познаје новију историју Пољске присуствовао пријатељској утакмици првог хокејашког тима ове земље и младих Руса, сигурно не би веровао накнадном објашњењу да две земље имају затегнуте односе и да Пољаци Русе криве за црвеноармијску окупацију, крваво гушење синдикално-верског отпора комунизму, као и за серију дипломатских сукоба последњих година. На другој страни, Москва често оптужује Варшаву да ради против виталних руских интереса, што помагањем прозападних снага у Украјини, што пристанком да на својој територији „угости” америчке ракете које би могле да буду претња руском арсеналу. Русија је на могућност постављања балистичких ракета одговорила најавом окретања сопствених ракета ка Пољској, а прошлогодишњи сукоб Грузије и Русије око Јужне Осетије у којем је Пољска активно подржала Михаила Сакашвилија продубио је неспоразуме Варшаве и Москве.

Први сигнали „отопљења” стигли су две недеље пре дуела на крињичком леду. Захваљујући најави Вашингтона да ће „ракетни штит” уместо у Пољској и Чешкој бити постављен негде у Израелу, Турској или можда на Балкану, одшкринута су врата побољшању односа. Премијер Владимир Путин је пред 1. септембар, када је обележена 70. годишњица немачког напада на Пољску, у отвореном писму пољској јавности изразио жаљење због масовног убиства пољских војника који су 1940. године били у совјетском притвору, а иако се није извинио за тај злочин – пољска влада схватила је то као нови почетак.

„Писмо објављено у „Газети виборчи” можда је увод у промену руске политике према Пољској”, сматра и Јоланта Шиманек, посланик опозиционог Савеза демократске левице у Сејму. „Можда ће Москва сада рачунати на Варшаву као на посредника у односима са ЕУ... Ипак, нисам сигурна да ова прича о добрим односима није само параван за намеру Русије да поврати статус суперсиле”, опрезна је Шиманекова, једна од учесница Економског форума у Крињици, на којем се – између осталих – окупило и неколико стотина Руса и Пољака и где су економски и политички односи с Москвом били једна од централних тема. Ана Луњова из независне руске организације Центар за односе с владом и јавношћу захвалила је пољској посланици „на коректним речима о Русији”: „Нисам то очекивала, јер Пољаци на оваквим скуповима обично само критикују Русију.”

Домаћини су иначе добро пазили да ниједним потезом не увреде Русе, па је тако на пољској и енглеској верзији званичног програма скуп имао мото „Европска солидарност двадесет година после револуције”, док су из руске верзије „нестале” и солидарност и револуција.

Искреност пољско-руског „отопљења” видеће се већ за месец дана, пошто до тада треба да буде потписан уговор о испоруци гаса Пољској, којој ће ове године недостајати и до 800 милиона кубних метара тог енергента. Заменик министра финансија Миколај Будзановски признаје да су досадашњи преговори били тешки и да ће се Русија наћи у „незгодној позицији” ако договора не буде и ако Пољска током зиме остане без гаса. „То питање ће онда разматрати Европска комисија, а мислим да Русија то не жели. После овогодишње кризе с гасом и Европски парламент и Комисија морају да имају другачији став према Русији, али ми се надамо да ћемо у октобру ипак имати договор с Москвом”, каже Будзановски.

Док је прошлог четвртка Будзановски давао изјаву за специјално издање „Жечпосполите”, млади руски хокејаши играли су с пољским сениорима. На почетку друге трећине водили су 5:0, нападали чак и без двојице искључених играча, да би потом у духу пријатељске утакмице ипак попустили темпо и дозволили Пољацима частан пораз од 6:3.

Владимир Радомировић

--------------------------------------------

Украјина или „Северни ток”?

„Немачки споразум с Русијом о ’Северном току’ заправо је нови пакт Молотов–Рибентроп, јер ће гас заобићи Пољску и оставити је на удару уцена из Москве”, оценио је независни британски новинар Нил Барнет на једном од панела у Крињици, мада није објаснио зашто Немци не би Пољацима продавали гас који ће стизати овом трасом.

Немица Сузане Нис, која ради за утицајни француски Институт за међународне односе ИФРИ, сматра да би за ЕУ било боље да сачува Украјину као транзитну земљу за руски гас. „Модернизовати украјински гасовод јефтиније је него правити нове, али пре тога је неопходно обезбедити стабилност у Украјини. За модернизацију гасовода који пролазе кроз ову земљу било би потребно 4,6 милијарди евра, а капацитет би могао да буде и до 280 милијарди кубних метара годишње”, тврди Нисова.