Otopljenje na tankom ledu

Krinjica, septembra – U ledenoj dvorani zimskog centra na jugu Poljske, oko dve hiljade domaćih navijača snažnim aplauzom je pozdravilo mladu hokejašku reprezentaciju Rusije i legendarnog golmana Vladislava Tretjaka (po mnogima najboljeg čuvara mreže u istoriji ovog sporta, sada predsednika hokejaškog saveza Rusije), a zatim je zdušno tapšalo ruskoj himni – u stvari svečanoj pesmi Sovjetskog Saveza, države koju većina građana Poljske smatra okupatorom. Da je neko ko ne poznaje noviju istoriju Poljske prisustvovao prijateljskoj utakmici prvog hokejaškog tima ove zemlje i mladih Rusa, sigurno ne bi verovao naknadnom objašnjenju da dve zemlje imaju zategnute odnose i da Poljaci Ruse krive za crvenoarmijsku okupaciju, krvavo gušenje sindikalno-verskog otpora komunizmu, kao i za seriju diplomatskih sukoba poslednjih godina. Na drugoj strani, Moskva često optužuje Varšavu da radi protiv vitalnih ruskih interesa, što pomaganjem prozapadnih snaga u Ukrajini, što pristankom da na svojoj teritoriji „ugosti” američke rakete koje bi mogle da budu pretnja ruskom arsenalu. Rusija je na mogućnost postavljanja balističkih raketa odgovorila najavom okretanja sopstvenih raketa ka Poljskoj, a prošlogodišnji sukob Gruzije i Rusije oko Južne Osetije u kojem je Poljska aktivno podržala Mihaila Sakašvilija produbio je nesporazume Varšave i Moskve.

Prvi signali „otopljenja” stigli su dve nedelje pre duela na krinjičkom ledu. Zahvaljujući najavi Vašingtona da će „raketni štit” umesto u Poljskoj i Češkoj biti postavljen negde u Izraelu, Turskoj ili možda na Balkanu, odškrinuta su vrata poboljšanju odnosa. Premijer Vladimir Putin je pred 1. septembar, kada je obeležena 70. godišnjica nemačkog napada na Poljsku, u otvorenom pismu poljskoj javnosti izrazio žaljenje zbog masovnog ubistva poljskih vojnika koji su 1940. godine bili u sovjetskom pritvoru, a iako se nije izvinio za taj zločin – poljska vlada shvatila je to kao novi početak.

„Pismo objavljeno u „Gazeti viborči” možda je uvod u promenu ruske politike prema Poljskoj”, smatra i Jolanta Šimanek, poslanik opozicionog Saveza demokratske levice u Sejmu. „Možda će Moskva sada računati na Varšavu kao na posrednika u odnosima sa EU... Ipak, nisam sigurna da ova priča o dobrim odnosima nije samo paravan za nameru Rusije da povrati status supersile”, oprezna je Šimanekova, jedna od učesnica Ekonomskog foruma u Krinjici, na kojem se – između ostalih – okupilo i nekoliko stotina Rusa i Poljaka i gde su ekonomski i politički odnosi s Moskvom bili jedna od centralnih tema. Ana Lunjova iz nezavisne ruske organizacije Centar za odnose s vladom i javnošću zahvalila je poljskoj poslanici „na korektnim rečima o Rusiji”: „Nisam to očekivala, jer Poljaci na ovakvim skupovima obično samo kritikuju Rusiju.”

Domaćini su inače dobro pazili da nijednim potezom ne uvrede Ruse, pa je tako na poljskoj i engleskoj verziji zvaničnog programa skup imao moto „Evropska solidarnost dvadeset godina posle revolucije”, dok su iz ruske verzije „nestale” i solidarnost i revolucija.

Iskrenost poljsko-ruskog „otopljenja” videće se već za mesec dana, pošto do tada treba da bude potpisan ugovor o isporuci gasa Poljskoj, kojoj će ove godine nedostajati i do 800 miliona kubnih metara tog energenta. Zamenik ministra finansija Mikolaj Budzanovski priznaje da su dosadašnji pregovori bili teški i da će se Rusija naći u „nezgodnoj poziciji” ako dogovora ne bude i ako Poljska tokom zime ostane bez gasa. „To pitanje će onda razmatrati Evropska komisija, a mislim da Rusija to ne želi. Posle ovogodišnje krize s gasom i Evropski parlament i Komisija moraju da imaju drugačiji stav prema Rusiji, ali mi se nadamo da ćemo u oktobru ipak imati dogovor s Moskvom”, kaže Budzanovski.

Dok je prošlog četvrtka Budzanovski davao izjavu za specijalno izdanje „Žečpospolite”, mladi ruski hokejaši igrali su s poljskim seniorima. Na početku druge trećine vodili su 5:0, napadali čak i bez dvojice isključenih igrača, da bi potom u duhu prijateljske utakmice ipak popustili tempo i dozvolili Poljacima častan poraz od 6:3.

Vladimir Radomirović

--------------------------------------------

Ukrajina ili „Severni tok”?

„Nemački sporazum s Rusijom o ’Severnom toku’ zapravo je novi pakt Molotov–Ribentrop, jer će gas zaobići Poljsku i ostaviti je na udaru ucena iz Moskve”, ocenio je nezavisni britanski novinar Nil Barnet na jednom od panela u Krinjici, mada nije objasnio zašto Nemci ne bi Poljacima prodavali gas koji će stizati ovom trasom.

Nemica Suzane Nis, koja radi za uticajni francuski Institut za međunarodne odnose IFRI, smatra da bi za EU bilo bolje da sačuva Ukrajinu kao tranzitnu zemlju za ruski gas. „Modernizovati ukrajinski gasovod jeftinije je nego praviti nove, ali pre toga je neophodno obezbediti stabilnost u Ukrajini. Za modernizaciju gasovoda koji prolaze kroz ovu zemlju bilo bi potrebno 4,6 milijardi evra, a kapacitet bi mogao da bude i do 280 milijardi kubnih metara godišnje”, tvrdi Nisova.