Америка одустаје од ракетног штита у Европи

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 17. септембра – Америка одустаје од контроверзног ракетног штита у Европи чија је намена, према замисли администрације председника Буша, била да од иранских ракета заштити Европу и источну обалу Америке. Ови одбрамбени системи на територијама Чешке и Пољске требало је да буду оперативни до 2015.

Ово је један од највећих спољнополитичких и безбедносних заокрета председника Обаме, потез који ће сигурно разочарати Чехе и Пољаке, док ће га Русија тумачити као сопствену победу. Уместо стационарних радарских и противракетних система, одбрана од иранских пројектила биће заснована на мањим СМ-3 ракетама, прво на бродовима, а потом негде на југу Европе или у Турској.

Заокрет је, како је то прво објавио „Волстрит џорнал”, а потом преузели и на свој начин, пре него што је то саопштио сам председник Обама, разрадили и остали овдашњи медији, резултат обавештајно-стратешке процене да Иран није толико напредовао у савладавању технологије далекометних ракета да би то оправдало постављање штита. Техеран је, према најновијим обавештајним налазима, много успешнији у производњи пројектила кратког и средњег домета, чему се треба прилагодити.

До ове промене долази и у контексту америчких настојања да „ресетује” (поврати на претходно стање) везе са Русијом и обезбеди њену кооперативност, као сталне чланице Савета безбедности, али и као партнера Техерана, у обуздавању иранских амбиција да дође у посед нуклеарног оружја, што је црвена линија преко које Америка ни по коју цену не жели да дозволи прелазак.

Приметни су зато овде напори Обаминог окружења да оповргну како је ова одлука пре свега уступак Русији. ТВ мрежа Еј-Би-Си тако наводи неименованог званичника који категорички тврди да заокрет „нема ама баш никакве везе са Русијом, а има све везе са Ираном”.

(/slika2)Прве реакције из Москве, како су пренете овде, позитивне су, али не и еуфоричне. Њихова срж је да је одлука добродошла, али да Русија не види разлог да узвраћа било каквим уступцима.

„Ракетни штит је био грешка која је сада исправљена”, поручио је у телефонском интервјуу „Волстрит џорналу” Дмитриј Рогозин, руски амбасадор при НАТО-у. Русија се плановима за изградњу штита иначе противила од самом почетка, сматрајући га претњом сопственој безбедности и претећи да ће своје офанзивне ракете померити на саме границе са Европом.

Један ирански извор, који цитира агенција Ројтерс, сматра пак да би овај потез „могао да буде сигнал напуштања политике претњи и конфронтација, као и да су два могућа разлога за ову одлуку: или је Америка закључила да Иран није претња, или су их Руси убедили да нема потребе за таквим штитом”.

Пада у очи да су о промени америчких планова први обавештени баш најзаинтересованији. Обама је ноћас телефоном назвао чешког премијера Јана Фишера, који је то потврдио и на конференцији за штампу, док је „Пољска обавештена на исти начин”. Обе земље ће сигурно због овога бити незадовољне, јер су сматрале да ће им амерички ракетни системи пружити додатну, како психолошку, тако и практичну заштиту од Русије, чији су сателити некада били.

Планирано је да током дана о свему буду брифовани и сви савезници у НАТО-у. О новом америчком потезу најпре је обавештен нови генерални секретар алијансе Андрес Фог Расмусен, који га је оценио као „позитиван корак”. Међу онима које ће Обамин заокрет сигурно дубоко разочарати јесте и овдашњи војноиндустријски комплекс, који остаје без послова вредних милијарде долара.