ЕБРД одлаже поправку „Газеле”

Све су мањи изгледи да ће поправка београдског моста „Газела” почети ускоро. Овог пута, „запело” је на релацији град Београд–Европска банка за обнову и развој (ЕБРД).

Како је „Политици” речено у овој институцији, београдске власти послале су европским банкарима непотпуну документацију о примени Акционог плана о измештању нехигијенског насеља које је доскоро било смештено испод моста.

– Примили смо само део Плана – каже Ентони Вилијамс, портпарол Европске банке за обнову и развој из Лондона. – Уз то, документ који смо добили одобрило је само Градско веће, али не и Скупштина града.

Вилијамс објашњава и да док не добије комплетан Акциони план, на који сагласност мора претходно да да градски парламент, ЕБРД, која је Србији одобрила кредит за обнову „Газеле”, неће моћи да одговори Београду да ли су створени услови за почетак поправке најдужег београдског моста преко Саве.

Упитан да ли то значи да нема шансе да радови почну док не буду испуњени ови захтеви, наш саговорник одговара потврдно.

– И даље чекамо комплетну верзију Акционог плана, уз оверу Скупштине града. Док то не добијемо, не можемо да дамо никакву оцену, па самим тим ни обнова моста не може да почне – истиче Вилијамс.

Он наглашава и да је сада све у рукама градских власти у Београду. А на питање колико је Европској банци, када добије све папире, потребно времена да их прегледа и да оцени да ли је Акциони план успешно спроведен, Вилијамс није могао да одговори.

– Не бих да лицитирам. У сваком случају, то је сложена процедура. Да ли ће нам бити потребно две недеље или два месеца, заиста не могу да кажем – закључио је Вилијамс.

Како је нашем листу раније објашњено у ЕБРД, за обраду комплетне документације потребно је најмање неколико недеља. То, другим речима, значи да посао сасвим сигурно неће почети овог месеца, а сада је и октобар доведен у питање, што свакако не погодује грађевинцима, а још мање Београђанима који се већ годинама возе преко дотрајале ћуприје.

Ако су наводи европских банкара тачни, процедура добијања зеленог светла може да се одужи и неколико месеци. Наиме, Београд би, у том случају, морао да по хитном поступку одржи седницу Скупштине града на којој би био усвојен комплетан Акциони план, који би потом градске власти послале у Лондон. После тога европски банкари би недељама „чешљали” сваку ставку овог документа, да би на крају дали коначну оцену.

Додатни проблем јесте то што лако може да се догоди да она буде негативна. Јер, банкари су више пута инсистирали да град ромским породицама које су живеле испод „Газеле” изгради куће од чврстог материјала, што су градоначелник Драган Ђилас и његов заменик Милан Кркобабић једногласно одбили.

Уместо тога, ЕБРД-у је понуђено да становници некадашњег „картон ситија” засад остану у привременом смештају у баракама, а да накнадно добију могућност да конкуришу за социјалне станове које ће Београд градити.

– Град никада и никоме неће саградити стан или кућу под условима који су од нас тражили из Европске банке за обнову и развој – каже за „Политику” Милан Кркобабић, заменик градоначелника Београда. – Остајемо и даље при намери да омогућимо људима који су живели испод „Газеле” да под равноправним условима конкуришу за социјалне станове. То смо рекли представницима ЕБРД-а, а они су нам послали допис у коме траже да прецизирамо како ће конкретно изгледати процедура добијања тих станова.

Кркобабић, истовремено, одбацује наводе европских банкара да им је Београд послао непотпуну документацију. Наглашава и да је све урађено у складу са законском процедуром, као и да је у Лондон стигао комплетан Акциони план.

– Банкари нису у праву. Скупштина града не мора ништа да одобрава. То је посао Градског већа а не Скупштине. Према томе, нема ту ничег спорног. Градско веће је одобрило Акциони план који смо потом послали у Лондон – истиче Кркобабић и додаје да би једини проблем могла да представља прича око кућа од тврдог материјала, али и уверава да град неће одустати од своје намере.