EBRD odlaže popravku „Gazele”

Sve su manji izgledi da će popravka beogradskog mosta „Gazela” početi uskoro. Ovog puta, „zapelo” je na relaciji grad Beograd–Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Kako je „Politici” rečeno u ovoj instituciji, beogradske vlasti poslale su evropskim bankarima nepotpunu dokumentaciju o primeni Akcionog plana o izmeštanju nehigijenskog naselja koje je doskoro bilo smešteno ispod mosta.

– Primili smo samo deo Plana – kaže Entoni Vilijams, portparol Evropske banke za obnovu i razvoj iz Londona. – Uz to, dokument koji smo dobili odobrilo je samo Gradsko veće, ali ne i Skupština grada.

Vilijams objašnjava i da dok ne dobije kompletan Akcioni plan, na koji saglasnost mora prethodno da da gradski parlament, EBRD, koja je Srbiji odobrila kredit za obnovu „Gazele”, neće moći da odgovori Beogradu da li su stvoreni uslovi za početak popravke najdužeg beogradskog mosta preko Save.

Upitan da li to znači da nema šanse da radovi počnu dok ne budu ispunjeni ovi zahtevi, naš sagovornik odgovara potvrdno.

– I dalje čekamo kompletnu verziju Akcionog plana, uz overu Skupštine grada. Dok to ne dobijemo, ne možemo da damo nikakvu ocenu, pa samim tim ni obnova mosta ne može da počne – ističe Vilijams.

On naglašava i da je sada sve u rukama gradskih vlasti u Beogradu. A na pitanje koliko je Evropskoj banci, kada dobije sve papire, potrebno vremena da ih pregleda i da oceni da li je Akcioni plan uspešno sproveden, Vilijams nije mogao da odgovori.

– Ne bih da licitiram. U svakom slučaju, to je složena procedura. Da li će nam biti potrebno dve nedelje ili dva meseca, zaista ne mogu da kažem – zaključio je Vilijams.

Kako je našem listu ranije objašnjeno u EBRD, za obradu kompletne dokumentacije potrebno je najmanje nekoliko nedelja. To, drugim rečima, znači da posao sasvim sigurno neće početi ovog meseca, a sada je i oktobar doveden u pitanje, što svakako ne pogoduje građevincima, a još manje Beograđanima koji se već godinama voze preko dotrajale ćuprije.

Ako su navodi evropskih bankara tačni, procedura dobijanja zelenog svetla može da se oduži i nekoliko meseci. Naime, Beograd bi, u tom slučaju, morao da po hitnom postupku održi sednicu Skupštine grada na kojoj bi bio usvojen kompletan Akcioni plan, koji bi potom gradske vlasti poslale u London. Posle toga evropski bankari bi nedeljama „češljali” svaku stavku ovog dokumenta, da bi na kraju dali konačnu ocenu.

Dodatni problem jeste to što lako može da se dogodi da ona bude negativna. Jer, bankari su više puta insistirali da grad romskim porodicama koje su živele ispod „Gazele” izgradi kuće od čvrstog materijala, što su gradonačelnik Dragan Đilas i njegov zamenik Milan Krkobabić jednoglasno odbili.

Umesto toga, EBRD-u je ponuđeno da stanovnici nekadašnjeg „karton sitija” zasad ostanu u privremenom smeštaju u barakama, a da naknadno dobiju mogućnost da konkurišu za socijalne stanove koje će Beograd graditi.

– Grad nikada i nikome neće sagraditi stan ili kuću pod uslovima koji su od nas tražili iz Evropske banke za obnovu i razvoj – kaže za „Politiku” Milan Krkobabić, zamenik gradonačelnika Beograda. – Ostajemo i dalje pri nameri da omogućimo ljudima koji su živeli ispod „Gazele” da pod ravnopravnim uslovima konkurišu za socijalne stanove. To smo rekli predstavnicima EBRD-a, a oni su nam poslali dopis u kome traže da preciziramo kako će konkretno izgledati procedura dobijanja tih stanova.

Krkobabić, istovremeno, odbacuje navode evropskih bankara da im je Beograd poslao nepotpunu dokumentaciju. Naglašava i da je sve urađeno u skladu sa zakonskom procedurom, kao i da je u London stigao kompletan Akcioni plan.

– Bankari nisu u pravu. Skupština grada ne mora ništa da odobrava. To je posao Gradskog veća a ne Skupštine. Prema tome, nema tu ničeg spornog. Gradsko veće je odobrilo Akcioni plan koji smo potom poslali u London – ističe Krkobabić i dodaje da bi jedini problem mogla da predstavlja priča oko kuća od tvrdog materijala, ali i uverava da grad neće odustati od svoje namere.