Мост код Аде на четири градилишта

Ако је веровати надлежнима из градске управе, нови архитектонски симбол града биће завршен за две јесени. У октобру 2011. године мост на Сави, код Аде Циганлије, требало би да преко шест трака, два шинска колосека и две пешачко-бициклистичке стазе пропусти прве путнике. Досадашња динамика радова, како истиче Драган Ђилас, градоначелник, указује да ће тако и бити.

– Мост је започет пре 11 месеци, а његова изградња сада се налази мало испред зацртаних рокова. То је блага резерва која ће послужити када дође зима, јер ће даљи ритам радова зависити од временских услова – рекао је градоначелник.

Са пилоном висине 200 метара и главним распоном сајли од 376 метара, ћуприја код Аде биће дугачка 929 метара и широка 45 метара. Њена пропусна моћ биће 12.000 возила на сат, а кроз конструкцију ће бити провучени и сви неопходни водови комуналне и јавне инфраструктуре.
– Изградња моста обавља се на четири различите локације – на чукаричкој страни избетониран је први део греде и привремена платформа са које ће се постављати остали сегменти ћуприје. На шпицу Аде Циганлије зидају се темељи за носећи стуб – пилон, док се на левој обали Саве и на градилишту Мале Аде побијају шипови и талпи за преостале стубове моста – објаснили су у Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу Београда.

Пажњу јавности ових дана у највећој мери привлачи градилиште пилона на Ади Циганлији. Џиновски стуб провириће изнад земље за два до три месеца, а радници тренутно наливају његове темеље. Постављање првог слоја подно будућег стуба биће, после 48 сати даноноћног рада, готово вечерас, а када бетон буде спреман предстоји изливање још два слоја дебљине по девет метара. У ископину дубоку 27 метара биће изливено 2.700 кубика бетона, а целу конструкцију стабилном ће држати 113 бетонских шипова који су заривени дубоко у земљу. Градитељи су истакли да се за ову сложену операцију користи обимна оператива која обухвата и скеле усидрене у Чукаричком рукавцу преко којих се бетон пумпама транспортује до једног од највећих копова за темељ. „Раст” пилона, путем мрежних камера, могуће је непрекидно пратити на интернет адреси www.savabridge.com.
– Уговорена вредност моста износи 118,6 милиона евра, али постојећи тренд пада цена материјала и услуга може довести до извесних уштеда. Највећи део радова финансира се кредитом који је град Београд добио од Европске банке за обнову и развој, док изградњу прилазних саобраћајница финансира Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда – истакли су у овој установи.

Мост на Сави део је унутрашњег магистралног прстена који ће, када буде завршен, повезати Палилулу, Звездару, Чукарицу и Нови Београд, односно растеретиће одавно преоптерећен саобраћај у центру града. У састав магистралне трасе укључене су и прилазнице будућем мосту, од којих се за сада гради једна – надвожњак код Цареве ћуприје (петља хиподром). Осим ње, на чукаричкој страни биће направљена петља у Радничкој улици којој ће се приступати из Булевара војводе Мишића, а новобеоградско укључење налазиће се при Улици Јурија Гагарина.

Радови на Царевој ћуприји чија је вредност око 20 милиона евра прате зацртану динамику и биће окончани у октобру 2011. године, када и мост. За идејно решење петље Радничка недавно је расписан конкурс, а дирекција тренутно ради на решавању имовинских статуса. Главни пројекат за приступницу Новом Београду већ је урађен, а при крају је и његова техничка контрола – рекли су у дирекцији.

Осим чињенице да нису урачунате у цену моста, остали детаљи о ове две (од три) приступне саобраћајнице нису познати. Стручњаци још не могу да прецизирају њихову цену, али постоје незваничне процене.

– Петља у Радничкој је веома компликована, тако да би могла да кошта између 20 и 30 милиона евра, док је новобеоградски прилаз знатно једноставнији и, сходно томе, јефтинији – кажу стручњаци.

М. Луковић