Љубав према традицији

Када су двојица дугогодишњих пријатеља – Бранко Исаковић и Ивица Стојановић коначно решили да ураде нешто заједно, настала је група "Теодулија". Кажу да их је спојила љубав према коренима, традицији, духовности и богу. Резултат те љубави јесте етно-састав "Теодулија", који повезује стару српску и савремену музику са игром.
Бранко Исаковић познат је по раду са Дејаном Цукићем, "Идолима", Биљом Крстић, "Кербером", док се Ивица Стојановић пре "Теодулије" бавио изворном и староградском музиком, али и џезом.
Први албум овог састава "Приче из давнина" изашао је 2002. године. На овом издању Стојановић и Исаковић имали су помоћ Мадам Пиано, Предрага – Цунета Гојковића, Оливера Њега, Марије Михајловић, Ружице Чавић и хора Првог београдског певачког друштва.

– Наш први албум прошао је изнад свих очекивања. Заправо, нисмо ништа ни очекивали јер је албум настао док смо радили музику за позоришну представу "Вилинско коло". Компакт-диск "Приче из давнина" продат је у тиражу од 15.000 примерака, што је за наше услове велики успех. То нас је охрабрило да наставимо са радом. Са другим албумом настављамо на трагу звука који смо имали на првој плочи – каже Ивица Стојановић.

И на албуму "Вино истине", који је објављен пре два месеца за "Мултимедија рекордс", "Теодулија" има бројне госте – Мадам Пиано, Василију Радојчић, Јордана Николића, Мериму Његомир, гуслара Бошка Вујачића, Најду, хор "Свети Никола" и дечији хор Првог београдског певачког друштва.

Описујући нову плочу "Вино истине", Стојановић каже:

– Када се засади винова лоза, потребне су три године да роди грожђе. И овај албум је настајао три године. Дуго је сазревало грожђе истине у нама да би се напокон претворило у вино истине. Тако је настала музика са географским пореклом из Србије, наше вино истине које греје срце и душу, пева о љубави, великим биткама, о богу.

Наш саговорник каже да се звук састава "Теодулија" може подвести под термин етно и истиче да се они баве обрадама традиционалне музике, али уз савремени приступ:

– Ми узимамо традиционалне мотиве и обрађујемо их на савремени начин са коришћењем модерних, али и старих инструмената, као што су кавал, фрула, гајде, шаргија, прапорци… Тај спој изворне, традиционалне и савремене музике данас се у жаргону зове етно, у оквиру којег постоје и неки правци, као што су етно-џез, етно-поп, етно-рок… Нашу музику не бих сврстао ни у један етно-правац, зато што ми у нашим аранжманима користимо пуно елемената рока, попа, амбијенталне музике, блуза… Све смо то сјединили и свака песма има своју причу и разлог. Трудимо се да оно што радимо не личи ни на кога и да буде оригинално.

Стојановић признаје да имају амбицију да направе светску каријеру, поготово што су и до сада имали бројне концерте у иностранству:

– Издвојио бих наше успешне наступе у Енглеској, Аустрији, Мађарској, Русији... Недавно смо били у Јужној Кореји, где смо у Сеулу учествовали на великом фестивалу "World Masters Festival in Art & Culture". Људи јако лепо прихватају нашу музику јер је то за њих нешто ново и другачије. Традиционална српска православна и духовна музика, за разлику од циганске, још увек није допрла у свет. Зато мислим да је у томе наша шанса да направимо каријеру у свету, јер нам искуство говори да публици у иностранству то може бити веома интересантно. Нажалост, препуштени смо себи и сами се сналазимо и пробијамо. Надамо се да ће се то променити и да ће људи овде схватити да наша култура треба да се извози.

Ивица Стојановић са великим поносом прича да су, до сада, обишли и све градове у Србији, да су имали успешне наступе на простору бивше Југославије и да планирају наставак концертних активности:

– Ми смо и после првог албума имали наступе са инструменталистима, играчима, видео пројекцијама. Планирамо да то подигнемо на још виши ниво. У току је промоција новог албума, а од пролећа планирамо концертну турнеју по Србији, а онда и у иностранству. Желимо да направимо и велики концерт у Београду, највероватније у "Сава центру", јер то дугујемо београдској публици.