Словеначка културна експлозија

Од нашег сталног дописникаиз Љубљане

Словенија ће у следећих неколико година бити домаћин значајним догађајима: Љубљана ће 2010. постати светска престоница књиге, Марибор ће 2012. бити престоница европске културе а наредне године и домаћин зимске Универзијаде. Све то је доказ како лобирање државних органа и локалних заједница могу уродити плодом и држави обезбедити организацију престижних културних догађаја, а Словенији већу препознатљивост на карти света. Влада премијера Борута Пахора посветила је култури у свом програму два пута више простора него претходна (Јанеза Јанше), а резултати су све виднији.

Словеначка влада је од почетка активно укључена у лобирање, пре свега у иностранству, за стицање кандидатуре за све жељене културне пројекте. У случају Марибора, на пример, влада је најавила да је то пројекат од „државног интереса на подручју културе” и овластила мариборски Народни дом да води посао, издвојивши и посебна финансијска средства за општину Марибор. Влада је израчунала да све то доноси и новац из ЕУ фондова и то не само Марибору, него и другим словеначким градовима који учествују у пројекту. Само Словењ Градец, један од градова који ће заједно са Марибором реализовати пројекат европске престонице културе(ЕПК), очекује да „касира” суму од седам милиона евра.

Марибор је кандидатуру за ЕПК представио у Бриселу, јавно, током недеље градова и регија, 2008. године. Пројекат су „гурали” градоначелник Марибора Франц Канглер и његов заменик Андреј Верлич уз Владимира Рукавину, председавајућег привременог секретаријата за ЕПК 2012. Да су за успех понекад кључне и везе изван матице, открива чињеница да је Марибор свој пројекат представио заједно са побратимљеним градовима из Хрватске (Вараждин) и Мађарске (Сомбатели), а у оквиру пројекта Via Urbium и са Заједницом општина Словеније. Мариборски промотери су посебну пажњу посветили праћењу жеља надлежне комисије, па су план и програм непрестано прилагођавали. Канглер тврди да ће се 2012. у Марибору догодити „културна експлозија” којом би да „потопи Љубљану”, вечитог ривала на локалном нивоу.

Како би се избегле невоље из претходних година, када су Словенију у свету бркали са Словачком и Славонијом, државу у Бриселу посебно промовише Словеначки привредни и истраживачки центар. Марибор је у окружењу познат и по летњем фестивалу Лент, а поносан је јер наставља традицију грчке Атине која је била прва европска престоница културе 1985. године. Ове године су то Вилниус (Литванија) и Линц (Аустрија). Наредне године ће уз Марибор на Старом континенту престоница културе бити и Гуимараес, колевка културне баштине Португала. Идеју за ЕПК је 1985. дала грчка министарка културе Мелина Меркури. Избор врши Веће ЕУ на основу препоруке Европске комисије која се ослања на мишљење седам стручњака. Идуће године европске престонице културе биће немачки Есен, мађарски Печ и турски Цариград, а 2011. фински Турку и естонски Талин, да би Марибор 2013. ту ласкаву титулу предао француском Марсеју и словачким Кошицама.

Попут Марибора, и љубљански градски оци су желели да обезбеде Љубљани примат по питању културе. Љубљана се у кандидатури за престоницу књиге хвалила издаваштвом које лансира 4500 књига годишње, од тога 1000 белетристике која се дистрибуира путем система одлично повезаних библиотека. Унеско је назив светске престонице књиге први пут доделио 2001. године Мадриду. Следили су Александрија,Њу Делхи, Антверпен, Монтреал, Торино, Богота и Амстердам, а 2009. се успешно кандидовао Бејрут. „Заиста смо у добром друштву”, задовољан је Урош Грилц, начелник за културу општине Љубљана. Занимљиво је да паре за пројекат не даје Унеско, али словеначка држава радо улаже новац из буџета, свесна да и на тај начин подиже ниво читалачке културе у земљи као и углед државе у свету. Организатори у Љубљани пажљиво прате правила Унеска, јер је фестивал светски, а не европски, стога у жижи морају бити све светске културе. Пројекат ће донети конкретну добит и Љубљани као домаћину, јер ће јој у склопу манифестација бити предата на коришћење Кућа литературе, названа по Приможу Трубару који је описменио земљаке.

Кандидатуру Љубљане подржала су сва надлежна друштва а нарочито Директорат за уметност при Министарству културе. У част књижевног фестивала „Литературе светских континената”, гости Љубљане биће 2010. реномирани писци из иностранства. Тријумф словеначке престонице је утолико већи, јер је победила у јакој конкуренцији (против)кандидата, попут Беча, Лисабона, Риге, Петербурга, новозеландског Велингтона и мексичке Гвадалахаре. Да то ипак није само градска, већ национална дика, суграђане је уверио градоначелник Љубљане Зоран Јанковић. Програм ће коштати око пет милиона евра, од чега ће Љубљана инвестирати трећину, а остало држава која је у то име са престоницом потписала и уговор о сарадњи.