Slovenačka kulturna eksplozija

Od našeg stalnog dopisnikaiz Ljubljane

Slovenija će u sledećih nekoliko godina biti domaćin značajnim događajima: Ljubljana će 2010. postati svetska prestonica knjige, Maribor će 2012. biti prestonica evropske kulture a naredne godine i domaćin zimske Univerzijade. Sve to je dokaz kako lobiranje državnih organa i lokalnih zajednica mogu uroditi plodom i državi obezbediti organizaciju prestižnih kulturnih događaja, a Sloveniji veću prepoznatljivost na karti sveta. Vlada premijera Boruta Pahora posvetila je kulturi u svom programu dva puta više prostora nego prethodna (Janeza Janše), a rezultati su sve vidniji.

Slovenačka vlada je od početka aktivno uključena u lobiranje, pre svega u inostranstvu, za sticanje kandidature za sve željene kulturne projekte. U slučaju Maribora, na primer, vlada je najavila da je to projekat od „državnog interesa na području kulture” i ovlastila mariborski Narodni dom da vodi posao, izdvojivši i posebna finansijska sredstva za opštinu Maribor. Vlada je izračunala da sve to donosi i novac iz EU fondova i to ne samo Mariboru, nego i drugim slovenačkim gradovima koji učestvuju u projektu. Samo Slovenj Gradec, jedan od gradova koji će zajedno sa Mariborom realizovati projekat evropske prestonice kulture(EPK), očekuje da „kasira” sumu od sedam miliona evra.

Maribor je kandidaturu za EPK predstavio u Briselu, javno, tokom nedelje gradova i regija, 2008. godine. Projekat su „gurali” gradonačelnik Maribora Franc Kangler i njegov zamenik Andrej Verlič uz Vladimira Rukavinu, predsedavajućeg privremenog sekretarijata za EPK 2012. Da su za uspeh ponekad ključne i veze izvan matice, otkriva činjenica da je Maribor svoj projekat predstavio zajedno sa pobratimljenim gradovima iz Hrvatske (Varaždin) i Mađarske (Sombateli), a u okviru projekta Via Urbium i sa Zajednicom opština Slovenije. Mariborski promoteri su posebnu pažnju posvetili praćenju želja nadležne komisije, pa su plan i program neprestano prilagođavali. Kangler tvrdi da će se 2012. u Mariboru dogoditi „kulturna eksplozija” kojom bi da „potopi Ljubljanu”, večitog rivala na lokalnom nivou.

Kako bi se izbegle nevolje iz prethodnih godina, kada su Sloveniju u svetu brkali sa Slovačkom i Slavonijom, državu u Briselu posebno promoviše Slovenački privredni i istraživački centar. Maribor je u okruženju poznat i po letnjem festivalu Lent, a ponosan je jer nastavlja tradiciju grčke Atine koja je bila prva evropska prestonica kulture 1985. godine. Ove godine su to Vilnius (Litvanija) i Linc (Austrija). Naredne godine će uz Maribor na Starom kontinentu prestonica kulture biti i Guimaraes, kolevka kulturne baštine Portugala. Ideju za EPK je 1985. dala grčka ministarka kulture Melina Merkuri. Izbor vrši Veće EU na osnovu preporuke Evropske komisije koja se oslanja na mišljenje sedam stručnjaka. Iduće godine evropske prestonice kulture biće nemački Esen, mađarski Peč i turski Carigrad, a 2011. finski Turku i estonski Talin, da bi Maribor 2013. tu laskavu titulu predao francuskom Marseju i slovačkim Košicama.

Poput Maribora, i ljubljanski gradski oci su želeli da obezbede Ljubljani primat po pitanju kulture. Ljubljana se u kandidaturi za prestonicu knjige hvalila izdavaštvom koje lansira 4500 knjiga godišnje, od toga 1000 beletristike koja se distribuira putem sistema odlično povezanih biblioteka. Unesko je naziv svetske prestonice knjige prvi put dodelio 2001. godine Madridu. Sledili su Aleksandrija,Nju Delhi, Antverpen, Montreal, Torino, Bogota i Amsterdam, a 2009. se uspešno kandidovao Bejrut. „Zaista smo u dobrom društvu”, zadovoljan je Uroš Grilc, načelnik za kulturu opštine Ljubljana. Zanimljivo je da pare za projekat ne daje Unesko, ali slovenačka država rado ulaže novac iz budžeta, svesna da i na taj način podiže nivo čitalačke kulture u zemlji kao i ugled države u svetu. Organizatori u Ljubljani pažljivo prate pravila Uneska, jer je festival svetski, a ne evropski, stoga u žiži moraju biti sve svetske kulture. Projekat će doneti konkretnu dobit i Ljubljani kao domaćinu, jer će joj u sklopu manifestacija biti predata na korišćenje Kuća literature, nazvana po Primožu Trubaru koji je opismenio zemljake.

Kandidaturu Ljubljane podržala su sva nadležna društva a naročito Direktorat za umetnost pri Ministarstvu kulture. U čast književnog festivala „Literature svetskih kontinenata”, gosti Ljubljane biće 2010. renomirani pisci iz inostranstva. Trijumf slovenačke prestonice je utoliko veći, jer je pobedila u jakoj konkurenciji (protiv)kandidata, poput Beča, Lisabona, Rige, Peterburga, novozelandskog Velingtona i meksičke Gvadalahare. Da to ipak nije samo gradska, već nacionalna dika, sugrađane je uverio gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković. Program će koštati oko pet miliona evra, od čega će Ljubljana investirati trećinu, a ostalo država koja je u to ime sa prestonicom potpisala i ugovor o saradnji.