Интелектуалци света против Берлусконија

Специјално за „Политику” из Фиренце

Бура се подигла чим су Берлусконијеви адвокати поднели тужбу за клевету против италијанског дневника „Република“. Предмет тужбе јесу десет питања која лист, након открића афера из премијеровог приватног живота, пропраћених његовим противречним изјавама, свакодневно објављује од 26 јуна, као и текст у којем су само пренети наводи публиковани у француском недељнику „Нувел обсерватер“. Одштетни захтев износи милион евра. Први пут у историји информисања питања објављена у новинама нашла су се на грађанском суду у Риму.

Одмах затим, три угледна италијанска правника, Франко Кордеро, Стефано Родота и Виктор Загребелски, објавили су на сајту „Републике“ апел за слободу штампе, тврдећи да је у питању Берлусконијев покушај да ућутка слободу медија и „анестезира јавно мњење“. Ускоро је почело спонтано потписивање овог апела од стране грађана, којима су се убрзо придружиле бројне славне личности из земље и света.

Док ово пишемо, тај апел је потписало 380.000људи. Међу њима су и бројни јуристи, научници и културни посленици: нобеловац Дарио Фо, писац Андреа Камилери, режисерка Лилијана Кавани и оскаровац Бернардо Бертолучи, диригент Клаудио Абадо, певач Адријано Челентано, глумац Роберто Бенињи... па и наш режисер Горан Паскаљевић. Многи су склони да као виновника читаве побуне интелектуалаца и уметника означе Умберта Ека. Он,међутим,није усамљен у томе.

И књижевник Роберто Савијано (аутор бестселера „Гомора“ о напуљској мафији – камори), који се већ три године крије пред „фатвом“ италијанских мафијаша, придружујући се позиву италијанских правника, записао је, поред осталог: „Надам се да сви бирачи, чак и они који су гласали за Берлусконија, имају жељу и вољу да захтевају да ниједно питање не остане нерешено, или, још горе, заташкано покретањем судског поступка. А управо помоћу питања може се саградити друштво које је у стању да пружи одговоре.“ 

Ових дана, поред подршке многих директора утицајних европских новина, апел су потписали и француски филозофи Андре Гликсман и Бернар Анри Леви, глумац Жерар Депардје, грчки редитељ Коста Гаврас,израелски писци Давид Гросман и Амос Оз, још три добитника Нобелове награде за књижевност: Жозе Сарамаго, Гинтер Грас и  јужноафричка списатељица Надин Гордимер, која сматра да је слобода штампе основ демократије: „Потписујем, јер не могу да поднесем земљу у којој се може увести цензура штампе и где новинари могу бити под притиском.“ Ту су и Иркиња Бети Вилијамс („Нобел” за мир 1976), Американац Едмунд Фелпс („Нобел” за економију 2006) и редитељ Коста Гаврас. Чилеански писац Луис Сепулведа, прикључујући се апелу, запазио је да је „Берлусконијева телевизијска империја, његово смеће, довело до страшне конфузије“, док је Клаудио Магрис, гостујући у Мадриду, јавно прозвао Берлусконија. Премијера који је, каже, Италију довео до катастрофе, оценио је, међутим, „изузетно интелигентним“ јер је пре свих „схватио да су се друштвене класе промениле. А пошто више не постоји буржоазија, вредности су се измениле, хипокризије више нема“. Због тога је, закључује Магрис, веома лако од порока направити врлину.  

„Република“ више није усамљена у пропитивању премијера. Са италијанским дневником досад су се солидарисали лондонски „Тајмс“, француски „Либерасион“,  „Нувел обсерватер“,  швајцарски „Матен“, објавивши интегрални текст „Републикиних“ питања. 

У међувремену, премијерови адвокати поднели су тужбу и против левичарског листа „Унита“ због наводно оцрњивачких текстова објављених током јула и августа (овог пута висина одштетног захтева износи три милиона евра), а Берлусконијев лични адвокат Николо Гедини најавио је тужбе и против „непријатељски“ настројених иностраних листова.

Национална федерација за штампу је заказала за данас у Риму манифестацију за слободу штампе. Ову манифестацију књижевник Дарио Фо је већ прогласио једном од најважнијих и најбитнијих последњих година: „Досад нисам видео тако подмуклу власт која жели да ’баци на колена’новине које желе да нешто дубље схвате... чак позивајући индустријалце да не дају рекламе новинама које говоре лоше о премијеру. У иностранству, ово је кривично дело. Не дозволимо да у Италији постане правило“,апелује Фо.

Најзад, огласио се и Силвио Берлускони. У ударном вечерњем термину првог програма РАИ, констатовао је „да смо у штампи, на ТВ и у политици окружени многим нитковима“, док је причу – да у Италији постоји опасност за слободу штампе – коју шири „левичарска интернационала“ оценио неоснованом и комичном оптужбом.