Симболог на Капитол хилу

Од нашег сталног дописника из Вашингтона

Ако се једна књига прода у преко 80 милиона примерака широм света и као глобални бестселер постане најкомерцијалнији роман у историји књижевности – зашто не поновити исту формулу: клонирати стил, главног јунака увести у нове авантуре, добрим маркетингом подићи очекивања и опет сјајно зарадити.

То се управо овде догађа: у уторак је, после дугих припрема, дозирања детаља још од априла, постављања макета са корицама у излоге и још сијасет промотивних трикова, у књижаре коначно стигао дуго очекиван наставак феноменално успешног „Да Винчијевог кода“. Ден Браун (45), свом новом, петом по реду роману и трећем са авантурама истог јунака, професора „симбологије“ са Харварда Роберта Лангдона, дао је наслов „Изгубљени симбол“.

Да је све било добро урађено сведочи то што је за само 24 сата на англосаксонском тржишту (Америка, Канада и Британија) продато милион примерака! Тираж првог издања је пет милиона. Па ко онда може још да тврди да је литература као бизнис у овом веку угрожена на сличан начин као и новинска индустрија – новим технологијама, застарелом организацијом и промењеним навикама конзумената.

Или је Ден Браун частан изузетак. Он, као аутор, у сваком случају постаје феномен. „Да Винчијев код“ је на тржишту већ шест година (појавио се 2003, после мање успешних његових „Анђела и демона“ из 2000) – и исто толико, шест година, писан је, како се тврди, и наставак.

„Изгубљени симбол“ је написан по истој формули, коју је можда најбоље описао критичар „Њузвика“ Малколм Џонс: „Браун вешто у један лонац ставља необичне чињенице и недоречену историју, све то добро промеша, а онда приповеда шта би било да је било – да се Исус оженио Маријом Магдаленом, а хришћанска црква то онда заташкала („Да Винчијев код“) или да масонски симболи којих је мноштво у Америци (па и на овдашњим новчаницама) указују на постојање древних мистерија које могу да се разреше са правим кључевима... Он доследно следи тезу да постоји један скривени свет иза оног којег сви видимо, свет завере и параноје.”

После Париза, Лондона и Рима, Ден Браун свог јунака овога пута доводи у Вашингтон; цео заплет се догађа само у 12 сати. Опет је реч о добро саграђеном лавиринту кроз који писац води читаоце, постављајући им загонетке које могу да се реше само упорним листањем страница. „Изгубљени симбол није ’Рат и мир’” – оцењује један овдашњи критичар – „његово читање пре је процес решавања џиновске укрштенице.“

„Он није Шекспир“, констатује Џејн Дејстел, председник њујоршке књижевне агенције Дајтстел и Годерич, „али ко за то мари, јер пише веома занимљиве приче.“ Дејстелова, наравно, није толико опчињена Брауновим књижевним умећем колико чињеницом да је у књижаре вратио – купце.

У свим овдашњим приказима понавља се слична констатација: да је Ден Браун у много мањој мери конвенционални романописац, а у много већој вешт постављач и приповедач загонетки које држе пажњу, у овом случају чак на 528 страна. Не мари при том на оно што је мука већине романописаца – како да направи реалистичан дијалог и створи уверљиве ликове, али за то, очигледно, не маре ни легије његових читалаца, који, уз то, нису обесхрабрени ни критичарским налазима како је и најновије Брауново дело „пуно празних теза“.

Наравно, масонерија није случајно узета за тему: масони су одвајкада тајанствени и успевају да то остану кроз целу историју. Браун их дефинише као „најстарије братство у историји“. „Изгубљени симбол“ је, по оцени неких, „филозофскији“ од његових претходних књига, што он објашњава „искуством“.

Овај инстант бестселер америчким издавачима иначе доноси и ново искуство у продаји електронских верзија књига, оних које се читају на специјалним „геџетима“ (електронски новитет специјалне намене), као што су „киндл“ који је лансирала највећа интернет књижара „Амазон“ или „сони ридер“ познатог јапанског произвођача. Електронске књиге су неколико пута јефтиније од оних из „Гутенбергове галаксије“ и њихова популарност расте, премда издавачи за њих још траже прави пословни модел. „Изгубљени симбол“ је, за разлику од „Да Винчијевог кода“, био истовремено доступан и у класичним и у виртуелним књижарама, где је такође потукао досадашње рекорде продаје.

Ден Браун је добар и за туризам. Поучена чињеницом да су после великог успеха „Да Винчијевог кода“ љубитељи похрлили у Лувр и друга места где се збива радња романа, туристичка организација Вашингтона је спремно дочекала најновију књижевну мистерију: истог дана кад је одржана премијера „Изгубљеног симбола“, отворен је и веб-сајт washington. org/lostsymbol – водич за оне који желе сопствену авантуру инспирисану књигом Дена Брауна.