Simbolog na Kapitol hilu

Od našeg stalnog dopisnika iz Vašingtona

Ako se jedna knjiga proda u preko 80 miliona primeraka širom sveta i kao globalni bestseler postane najkomercijalniji roman u istoriji književnosti – zašto ne ponoviti istu formulu: klonirati stil, glavnog junaka uvesti u nove avanture, dobrim marketingom podići očekivanja i opet sjajno zaraditi.

To se upravo ovde događa: u utorak je, posle dugih priprema, doziranja detalja još od aprila, postavljanja maketa sa koricama u izloge i još sijaset promotivnih trikova, u knjižare konačno stigao dugo očekivan nastavak fenomenalno uspešnog „Da Vinčijevog koda“. Den Braun (45), svom novom, petom po redu romanu i trećem sa avanturama istog junaka, profesora „simbologije“ sa Harvarda Roberta Langdona, dao je naslov „Izgubljeni simbol“.

Da je sve bilo dobro urađeno svedoči to što je za samo 24 sata na anglosaksonskom tržištu (Amerika, Kanada i Britanija) prodato milion primeraka! Tiraž prvog izdanja je pet miliona. Pa ko onda može još da tvrdi da je literatura kao biznis u ovom veku ugrožena na sličan način kao i novinska industrija – novim tehnologijama, zastarelom organizacijom i promenjenim navikama konzumenata.

Ili je Den Braun častan izuzetak. On, kao autor, u svakom slučaju postaje fenomen. „Da Vinčijev kod“ je na tržištu već šest godina (pojavio se 2003, posle manje uspešnih njegovih „Anđela i demona“ iz 2000) – i isto toliko, šest godina, pisan je, kako se tvrdi, i nastavak.

„Izgubljeni simbol“ je napisan po istoj formuli, koju je možda najbolje opisao kritičar „Njuzvika“ Malkolm Džons: „Braun vešto u jedan lonac stavlja neobične činjenice i nedorečenu istoriju, sve to dobro promeša, a onda pripoveda šta bi bilo da je bilo – da se Isus oženio Marijom Magdalenom, a hrišćanska crkva to onda zataškala („Da Vinčijev kod“) ili da masonski simboli kojih je mnoštvo u Americi (pa i na ovdašnjim novčanicama) ukazuju na postojanje drevnih misterija koje mogu da se razreše sa pravim ključevima... On dosledno sledi tezu da postoji jedan skriveni svet iza onog kojeg svi vidimo, svet zavere i paranoje.”

Posle Pariza, Londona i Rima, Den Braun svog junaka ovoga puta dovodi u Vašington; ceo zaplet se događa samo u 12 sati. Opet je reč o dobro sagrađenom lavirintu kroz koji pisac vodi čitaoce, postavljajući im zagonetke koje mogu da se reše samo upornim listanjem stranica. „Izgubljeni simbol nije ’Rat i mir’” – ocenjuje jedan ovdašnji kritičar – „njegovo čitanje pre je proces rešavanja džinovske ukrštenice.“

„On nije Šekspir“, konstatuje Džejn Dejstel, predsednik njujorške književne agencije Dajtstel i Goderič, „ali ko za to mari, jer piše veoma zanimljive priče.“ Dejstelova, naravno, nije toliko opčinjena Braunovim književnim umećem koliko činjenicom da je u knjižare vratio – kupce.

U svim ovdašnjim prikazima ponavlja se slična konstatacija: da je Den Braun u mnogo manjoj meri konvencionalni romanopisac, a u mnogo većoj vešt postavljač i pripovedač zagonetki koje drže pažnju, u ovom slučaju čak na 528 strana. Ne mari pri tom na ono što je muka većine romanopisaca – kako da napravi realističan dijalog i stvori uverljive likove, ali za to, očigledno, ne mare ni legije njegovih čitalaca, koji, uz to, nisu obeshrabreni ni kritičarskim nalazima kako je i najnovije Braunovo delo „puno praznih teza“.

Naravno, masonerija nije slučajno uzeta za temu: masoni su odvajkada tajanstveni i uspevaju da to ostanu kroz celu istoriju. Braun ih definiše kao „najstarije bratstvo u istoriji“. „Izgubljeni simbol“ je, po oceni nekih, „filozofskiji“ od njegovih prethodnih knjiga, što on objašnjava „iskustvom“.

Ovaj instant bestseler američkim izdavačima inače donosi i novo iskustvo u prodaji elektronskih verzija knjiga, onih koje se čitaju na specijalnim „gedžetima“ (elektronski novitet specijalne namene), kao što su „kindl“ koji je lansirala najveća internet knjižara „Amazon“ ili „soni rider“ poznatog japanskog proizvođača. Elektronske knjige su nekoliko puta jeftinije od onih iz „Gutenbergove galaksije“ i njihova popularnost raste, premda izdavači za njih još traže pravi poslovni model. „Izgubljeni simbol“ je, za razliku od „Da Vinčijevog koda“, bio istovremeno dostupan i u klasičnim i u virtuelnim knjižarama, gde je takođe potukao dosadašnje rekorde prodaje.

Den Braun je dobar i za turizam. Poučena činjenicom da su posle velikog uspeha „Da Vinčijevog koda“ ljubitelji pohrlili u Luvr i druga mesta gde se zbiva radnja romana, turistička organizacija Vašingtona je spremno dočekala najnoviju književnu misteriju: istog dana kad je održana premijera „Izgubljenog simbola“, otvoren je i veb-sajt washington. org/lostsymbol – vodič za one koji žele sopstvenu avanturu inspirisanu knjigom Dena Brauna.