Без продужења рока за уштеде

Рок за достављање нацрта буџета или жељених финансијских планова министарства за 2010, са пројекцијама за наредне две године, истекао је јуче и неће бити продужаван, а Министарство финансија ће већ у понедељак, како је и планирано, почети обраду достављених података, речено је „Политици” у кабинету министра финансија.

– Своје прилоге за израду меморандума о буџету и економској и фискалној политици за следећу и наредне две године, на основу кога ће се кројити и републички буџет за 2010, јуче до краја званичног радног времена, које је иначе продужено, као и увек кад се кроје буџетске рачунице, доставила је већина министарстава и осталих буџетских корисника. Према досадашњем искуству, очекујемо да ће они који то нису учинили радити и током викенда како би тражене материјале проследили већ почетком идуће недеље – кажу у Министарству финансија.

Додатно разјашњавају да није реч „о плановима уштеда”, а најмање само о уштедама кроз смањење броја запослених, већ практично о нацртима буџета, који ће бити усаглашавани, а потом послужити као основа за меморандум и републички буџет, али који морају уважити најављене уштеде, односно смањење јавне потрошње.

Одбијање неких министара да смање број својих чиновника, чак и јавно и по цену смене, како је јуче изјавио Милутин Мркоњић, за сада је остало без коментара надлежних министарстава за рационализацију.

А главне смернице – препоруке, како у појединачним секторима убудуће са мање урадити више, садржане су у истоименој студији Светске банке о којој је „Политика” детаљно писала, а која је јуче и званично представљена у Београду, као и у досадашњем договорима са ММФ-ом.

Студија Светске банке, о чијим налазима и препорукама је јуче говорио Вилијам Дилинџер, водећи стручњак за менаџмент у јавном сектору и вођа тима стручњака Светске банке који су радили на овом извештају, указује да простора за смањивање расхода и повећање продуктивности има у свим секторима – пензионом, здравственом, образовном и инфраструктурном (путеви и железница) и смањивањем субвенција... И то пре свега у области пензија, које једу трећину буџета – даљим замрзавањем и у наредној години, а потом и усклађивањем са инфлацијом, уз пооштравање неких законских услова за пензионисање. Сугерисана је и промена система финансирања здравствених установа, смањење потрошње за образовање (рецимо повећањем броја ученика по одељењу, али тако да консолидација смањи трошкове а не угрози квалитет). Сугерисано је и смањење субвенције по површини за пољопривредна газдинства….

Једино прихватљиво повећање издатака, по Светској банци, јесте увећање издвајања за социјалну помоћ сиромашнима, као што су програми материјалног обезбеђења породице и дечјих додатака.

Генерално, непосредне годишње уштеде које би ови предлози донели, како је забележено у студији, могле би да буду еквивалентне износу од око осам одсто консолидованих расхода републичке владе (у 2008. години), односно 6,7 одсто, уз предложено повећање поменутих социјалних давања, по рачуницама из банчине анализе.

Мада су поједини учесници јучерашње презентације, попут професора Мирољуба Лабуса и Весне Арсић, државног секретара у Министарству економије и регионалног развоја, израчунали да би то значило око сто милијарди динара, стручњаци Светске банке су избегли да говоре о уштедама у апсолутним бројкама, указујући још једном на то да се сугерисани пакет не односи на једну годину, да ће у 2010. години главне уштеде и даље долазити од краткорочних мера попут замрзавања пензија и плата и смањења дискреционе потрошње и инвестиционих радова. Али уз кључну препоруку да влада ипак започне реформе, а да ће њихов фискални утицај доћи до пуног изражаја на средњи рок, пре свега кроз виши квалитет јавних услуга.

Весна Јеличић

-------------------------------------------

Још 200 милиона долара за буџет

Само од Србије или боље рећи од парламента зависи да ли ће се у републички буџет до краја године слити 200 милиона долара из два јавним финансијама намењена програмска зајма.

Ова констатација произилази из онога што су, у званичним изјавама и незваничним објашњењима представници Светске банке најавили на јучерашњој презентацији своје студије у Београду.

Осим сто милиона долара већ испреговараних из једне кредитне линије, прошле недеље, према јучерашњој потврди Марине Вес, водећег економисте у Светској банци, завршени су и преговори за још сто милиона долара из друге кредитне линије. По уобичајеној процедури, пре него што новац крене из Вашингтона, то би требало да аминује борд извршних директора Банке и да то задуживање потом ратификује српски парламент.

--------------------------------------------

Бајец: Штедња плус реформе

Уколико би бруто домаћи производ идуће године, по садашњим домаћим и страним пројекцијама, порастао за 1,5 одсто и уколико би ММФ одобрио дефицит од 3,5 процената, мањак у буџету износио би 70–75 милијарди динара. Ако би пак ММФ прихватио четири одсто дефицита, то би се свело на 60 милијарди динара.

Износећи ову рачуницу и упитан где се сада, приликом креирања буџета може уштедети, како би дефицит био мањи од овогодишњих 4,5 одсто, професор др Јуриј Бајец, премијеров саветник, осим у смањивању броја запослених, које, истина, пуне ефекте (због трошкова за отпремнине) неће дати у наредној години, простор за уштеде види и у даљем смањивању издатака за куповину робе и услуга, смањивању неких субвенција („не бих смањивао пољопривреди, као битном извозно оријентисаном сектору”), сужавањем приоритета у капиталним инвестицијама, али без одустајања од радова на аутопутном Коридору 10, већ смањивањем расхода за друге пројекте (обављање само јефтинијих послова, као што је припрема документације).

– Комбинацијом краткорочних и дугорочних реформских мера које предлаже Светска банка отвара се простор да се у наредних неколико година учешће јавне потрошње у БДП-у смањи са неодржива 44 одсто на испод 40 процената, како се дефицит не би финансирао задуживањем и како јавни дуг не би постао озбиљан проблем – објашњава Бајец.