Црне тачке еколошке државе

Никшић - Недалеко од Жабљака, еколошке престонице Црне Горе, у граду подигнутом на обали Пивског језера, у Плужинама, отпадне воде се тридесет година испуштају у акумулационо језеро, без изграђеног система за пречишћавање. То што су урађени пројекти и стратешки мастер планови за канализацију и отпадне воде у централном и северном делу Црне Горе, које је влада усвојила још 2005, по свој прилици никог не обавезује да у Плужинама изгради колектор и реши овај велики еколошки проблем.

За разлику од Плужина, шездесетак километара даље према централном делу Црне Горе, у Никшићу, граду са више од 80.000 становника, систем за пречишћавање отпадних вода већ две деценије није у функцији. Иако су својевремено, почетком деведесетих година прошлог века, челници општине и Комуналног предузећа покушали да реше проблем и за нову опрему уплатили део средстава једној сарајевској фирми, ратна дешавања на простору БиХ спречила су реализацију пројекта и ову вредну инвестицију. На жалост, проблем још није решен. Отпадне воде се слободно изливају у Вртачком пољу, а у време великих киша отичу каналом ХЕ "Перућица" и даље Зетом према Подгорици и Скадарском језеру. У неколико наврата на овом подручју забележена су и велика загађења Зете на подручју даниловградске општине, због пуцања цеви којом отпадне воде отичу из Никшића у месту Студенца. Својевремено су због тога реаговале бројне НВО организације и мештани.

Локална власт у граду под Требјесом успела је да код међународних банака кандидује пројекат изградње система за пречишћавање отпадних вода и обезбеди новац за његову реализацију. Међутим, године пролазе а пројекат још стоји.

Један од највећих загађивача у никшићкој општини, пивара "Требјеса" лане је финансирала изградњу сопственог колектора за пречишћавање отпадних вода који се из ње изливају у корито реке Бистрице. Управо овај пројекат био је камен спотицања између локалне власти и руководства фабрике да се не крене у реализацију заједничког пројекта решавања отпадних вода са подручја Никшића. Очекује се да ће ове године ипак доћи до договора и његове реализације.

Челни људи никшићке општине у међувремену нису седели скрштених руку, успели су да обезбеде новац и градњом колектора реше питање пречишћавања отпадних вода које су слободно отицале из болнице за плућне болести Брезовик. Пристигла је и скупоцена опрема из Израела за градски колектор чија би градња требало да почне ове године.

Куцнуо је час да се коначно реши овај проблем у, по пространству, највећој општини у Црној Гори, али и да се спречи даље одлагање смећа поред корита река Бистрице, Зете, Грачанице и Мркошнице. Десетине хиљада тона песка извађено је из корита Грачанице за потребе никшићких грађевинара као и приватника због чега је река променила ток, а на њеним обалама са обе стране чак два километра "распрострла" се депонија разног отпада.

Занимљиво је да је Никшић постао и центар северних општина Шавник и Плужине за депоновање чврстог отпада и смећа. На планини Будош, пет километара од Никшића, у Мислов долу, камиони градског Комуналног из ових општина свакодневно довозе отпад. Најлепши кањон и најчистија река Тара у плужинској општини, нашли су се на удару несавесних посетилаца који лагерују отпад где му место није. Исто је и на подручју Шћепан Поља, Брезана, Трсе, Горанска, корита реке Комарнице и обала Пивског језера. О овом проблему недавно су расправљали и одборници локалног парламента у Плужинама.