Центар културе целог краја

Ваљево - Да су и комунистички градитељи умели да граде, показује зграда Дома културе у Ваљеву коју је Влада Србије, на предлог Министарства за културу, пред Нову годину прогласила за ново културно добро. Ово грандиозно здање у најужем центру града уз саму обалу реке Колубаре, не само да одолева времену, већ и барјачи међу установама културе у ваљевском крају и Колубарском округу.
У новембру 1953. године започета је његова изградња према пројекту "Центропројекта" из Београда, док је главни финансијер био "Крушик", највеће ваљевско предузеће. Очигледно је да је послушан глас и савет људи из културе који су тада указивали на велику жеђ житеља ваљевског краја за културним догађањима.

После седмогодишње градње, нова зграда Дома културе у Ваљеву свечано је отворена 8. марта 1960. године. Овом догађају, поред осталих, присуствовали су политичари Дража Марковић и Станка Веселинов, ректор београдског универзитета Бора Благојевић и књижевни критичар Милан Богдановић. Богдановић је том приликом рекао да ће београдско Народно позориште, чији је он био директор, имати у ваљевском Дому културе своју другу сцену. И заиста, прва приредба на сцени у новом здању био је Христићев балет "Охридска легенда". Почетком септембра исте године одржана је и прва филмска пројекција, приказан је домаћи филм "Кота 905". Ваљевци ће дуго памтити и прво књижевно вече под кровом овог здања, не само по рекордној посети, већ и по виђеним гостима међу којима су били Марјан Јурковић, Михајло Лалић, Зоран Мишић и Васко Попа. Изгледу новог ваљевског културног храма дивили су се Мирослав Крлежа и Родољуб Чолаковић, јер у то време сличних грађевина на просторима бивше Југославије скоро да није било.

Захваљујући двојици младих и предузимљивих људи, редитељу Миодрагу Милу Гајићу и професору Драгану Мијановићу, којима је у старту поверено обликовање програма, Дом културе у Ваљеву врло брзо се сврстао у ред водећих домаћих установа културе. Та линија наставила се преко познатих Југословенских сусрета аматера "Абрашевић", Ваљевског џез фестивала, Републичке смотре рецитатора, наступа хорова, бројних позоришних премијера и представа где су скоро подједнак третман имали и аматерски и професионални ансамбли, ликовних поставки, књижевних вечери, трибина и других садржаја све до данашњих дана. Посебну културну и стваралачку атмосферу даје и то што су у истој згради смештени КУД "Абрашевић", које је недавно обележило 100 година постојања и рада, Културно-просветна заједница и Дом омладине.

Иначе, зграда Дома културе у Ваљеву захвата простор од преко 4.000 квадратних метара. Централни део чини велика сала са 600 седишта и мултифункционалном сценом на којој се могу играти најзахтевније представе - од позоришних, преко музичких до балетских. Поред велике постоје још две мање сале, велики и комфорни приземни хол и нешто мањи на спрату. Ту су унутрашњи и велики спољашњи балкон, низ других пратећих просторија наменски опредељених за културне програме, култни и недавно модернизовани кафе-клуб "Абраш" као и уређен партерни простор са изванредним ноћним осветљењем. Зграда Дома културе у Ваљеву још увек се води као власништво "Крушика", а према најавама газдовање би ускоро требало да пређе у надлежност града.